Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina stupila u STO
Posle 14 godina drugoj po veličini bivšoj sovjetskoj republici otvorena sva svetska tržišta
Ukrajina je konačno dočekala i taj dan. U utorak 5. februara, odlukom Generalnog saveta Svetske trgovinske organizacije (STO), i zvanično je postala novi član velike ekonomske porodice koja već broji više od 150 članova, i koja svojom delatnošću, praktično, pokriva celu našu planetu. Ulazak u STO za Ukrajinu predstavlja ne samo ekonomsku pobedu i otvaranje mnogih perspektiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego i jasno političko priznanje za promene kroz koje je ova bivša sovjetska republika prošla od dana osamostaljenja pre 14 godina.
Predstoji još da se o svemu izjasni ukrajinska Vrhovna rada (parlament) što, uprkos trenutnoj blokadi rada najvišeg zakonodavnog tela, ne bi trebalo uopšte dovoditi u sumnju. Naime, veliki deo administrativnog posla, što je uključivalo i donošenje adekvatnih zakona, obavljen je dok je vladu vodio Viktor Janukovič, lider Partije regiona koja je posle vanrednih parlamentarnih izbora u septembru otišla u opoziciju. Jedina parlamentarna snaga koja se protivi ulasku Ukrajine u STO je Komunistička partija, ali teško je pretpostaviti da bi njen stav mogao naići na širi odjek, čak i među „janukovićevcima”.
Potpis na dokument o prijemu, koji je u utorak na prigodnoj svečanosti u Ženevi stavio šef ukrajinske države Viktor Juščenko, od velikog je značaja i za STO. Ukrajina je, posle Rusije, po površini najveća država u Evropi, smeštena u samom srcu kontinenta, sa tržištem koje opslužuje, bezmalo, 50 miliona stanovnika, i veoma dinamičnom privredom. Relativno tehnološko zaostajanje za zapadnim partnerima takođe otvara prostor za sve one koji imaju čime da nadomeste ovaj minus.
Pristupanje STO ni u ukrajinskom slučaju neće proći bez nevolja po njene žitelje i preti da izazove prilične ekonomske turbulencije, posebno u sferi poljoprivrede i auto-industrije, smatraju stručnjaci. Srećom, ovaj udar trebalo bi da ima kratkotrajan učinak. Istovremeno, oživeće izvoz proizvoda metalske i hemijske industrije, i pored smanjene potražnje na svetskom nivou. Predsednik Juščenko je optimistički predvideo da će proizvodnja u metalskoj industriji porasti za 22 procenta, zaposlenost u industriji, uopšte, za 19 odsto, a izvoz metalskih proizvoda čak za 26 odsto.
Proces tranzicije, posle raspada SSSR-a, teško je pogodio većinu Ukrajinaca kao i ukupnu ekonomiju u zemlji. Divlja privatizacija, sprovedena uglavnom u nedefinisanim zakonskim okvirima, iznedrila je uzak krug oligarha koji su, praktično, preuzeli sudbinu države u svoje ruke. Stvoreni su veliki klanovi čemu je doprinela i podela na istočni, bogatiji industrijski deo zemlje, i zapadni u kojem su uslovi za život bili umnogome nepovoljniji. Ova podela i danas, nakon relativnog oporavka privrede, ostaje osnova političkih nesporazuma u ukrajinskom društvu.
Bruto nacionalni dohodak u Ukrajini 2006. iznosio je 364,3 milijarde dolara i doveo je na 28. mesto svetske liste, dok ju je Svetska banka rangirala kao srednje razvijenu zemlju. Prema decembarskim pokazateljima, prosečan Ukrajinac mesečno zaradi 1.675 grivni (335 američkih dolara) što je niže nego u susednim državama, ali zato sa ustaljenim godišnjim rastom od oko 20 odsto.
Najveći problem ukrajinske privrede ostaje velika zavisnost od energenata (gasa i nafte) posebno onih koji pritiču iz susedne Rusije. Samo 25 odsto potreba zadovoljava se iz domaćih izvora, 35 procenata dolazi iz ruskih izvora a još 40 odsto iz centralne Azije, ali i to kroz gasovode i naftovode pod kontrolom ruskih kompanija.
Istovremeno, Ukrajina je, zahvaljujući geografskom položaju, najveći tranzitni koridor ruskog gasa ka zapadnom delu Starog kontinenta. Čak 85 procenata ovog važnog energenta koji iz bivše sovjetske matice ide u zapadnu Evropu prolazi kroz Ukrajinu donoseći zemlji i te kako značajnu finansijsku dobit. Po mnogima, upravo ova povezanost dve bivše bratske republike mogla bi presudno da utiče i na skoro pristupanje najveće države na svetu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 20.02.2008.]
