Izvor: B92, 15.Avg.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrade se struje za 80 miliona evra
Beograd -- Prema procenama Elektroprivrede Srbije, godišnje se u našoj zemlji ukrade najmanje milijardu kilovat-sati struje čija vrednost je od 60 do 80 miliona evra.
Iako se to efikasno može suzbiti ugradnjom digitalnih brojila sa daljinskim očitavanjem, tender za ovaj posao ne uspeva godinama.
Iako je reč o velikim i skupim ulaganjima, investicija bi se isplatila za nekoliko godina. U Srbiji postoji oko 3,5 miliona domaćinstava, a kompletna zamena strujomera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koštala bi oko 500 miliona evra.
"Za poslednje tri godine obavili smo čak 810.000 kontrola i pronašli čak 15.000 onih koji su neovlašćeno koristili struju. To je godišnje oko 5.000 domaćinstava ili firmi koje su činile ono što je po zakonu krivično delo. Kada bi se sprečile krađe, Srbija ne bi morala uopšte da uvozi struju", kaže pomoćnik direktora EPS-ove Direkcije za distribuciju električne energije Nenad Mraković.
Nelegalni korisnici najčešće se „kače" na žice koje se nalaze između dalekovoda i brojila i tako mimo mernog mesta vuku velike količine struje. "Dešavaju se i krađe na samom brojilu. Na primer, na pojedinim brojilima postoje tri naponska mosta. Za svaku fazu imamo po jedan most, a onda nelegalni korisnici obično otkače jedan od njih i sat im kuca za trećinu manje struje nego što zaista potroše", objašnjava Mraković.
Potrošači koriste i jake magnete koji usporavaju okretanje strujomera i koji se mogu kupiti na pijacama. Gubitke EPS-u stvaraju i stara, devastirana brojila koja očitavaju manju potrošnju od realne, a sve to, uvereni su stručnjaci, može se sprečiti prostom zamenom strujomera.
"Treba razlikovati tehničke gubitke u prenosu električne energije i štetu nastalu krađom struje", objašnjava Milivoje Stančić, direktor proizvodnje „Atlas elektroniks" iz Surdulice, čija firma proizvodi kvalitetna brojila.
On objašnjava da "tehnički gubici nastaju u samom transferu električne energije od proizvođača do krajnjih potrošača, a oni iznose od tri do pet odsto. Tamo gde je čitav sistem kontrole zaokružen, ovi gubici ne prelaze četiri odsto. Međutim, tamo gde to nije urađeno, gubici se kreću i od 15 do neverovatnih 25 odsto".
Zato je i razumljiva žurba nadležnih u EPS-u da se ovaj problem što pre reši. Rukovodstvo preduzeća je već ugovorilo kreditne aranžmane sa EBRD i Evropskom investicionom bankom u ukupnom iznosu od 80 miliona evra, a kome će se poveriti ovaj posao znaće se već na jesen, kada bude raspisan novi tender. Ono što domaće proizvođače najviše zabrinjava su uslovi koje nameću kreditori i koji praktično isključuju iz trke naša preduzeća.
"Nije problem u kvalitetu naših proizvoda, a još manje u ceni, koja je znatno niža od stranih proizvođača. Uostalom, oni su rezultat rada i stručnosti naših elektroinženjera, dok se ono što nam stiže iz inostranstva najčešće proizvodi u Kini, a sklapa u Africi", objašnjava Stančić.
On kaže da je "problem, međutim, u tome što kreditori ovaj aranžman uslovljavaju obimom proizvodnje i prodaje u proteklom periodu, uslov koji ispunjavaju samo velike svetske kompanije. S druge strane, nemamo nikakvu podršku države da se barem deo ovog posla poveri domaćim firmama, kao da to nikome nije u interesu".
Iako kvalitet i stručnost naših preduzeća niko ne spori, najčešća zamerka je da oni fizički ne mogu da proizvedu toliko strujomera koliko je potrebno za celokupnu zamenu i da je upravo to jedan od razloga što će, možda, imati nepovoljniji tretman na predstojećem tenderu. Stančić, međutim, objašnjava da to nema nikakvog značaja.
"Proces zamene strujomera je dugoročan posao i fizički se može obaviti tek za nekoliko godina. Moja firma je samo jedna od šest domaćih preduzeća koja ovaj posao mogu da isprate do kraja. Drugim rečima, imamo kapaciteta i stručne ljude koji će pre napraviti potrebnu količinu strujomera nego što će, u istom periodu, EPS uspeti da ih zameni. Plašim se da će se i na ovom, kao i na svim dosadašnjim tenderima, prednost dati političkim i drugim interesima, a da će ekonomija i zdrav razum ponovo ostati po strani", kaže Stančić.
