Izvor: B92, 22.Avg.2013, 18:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ukinuti monopol banaka"
Beograd -- Rekonstruisana Vlada će biti prinudjena da zaista počne da sprovodi "tektonske" privredne reforme i potpuno promeni koncept ekonomskog razvoja zemlje.
Ugledni privrednik i počasni predsednik uspešne izvozne kompanije "Sintelon Tarket", Nikola Pavičić, kaže da posle svih promašaja koje su imale prethodne vlade, počev od 2001. godine, najvažniji zadatak rekonstruisane Vlade Srbije bi trebalo da budu promene u finansijskoj sferi i realnom sektoru privrede.
Pavičić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je za Tanjug rekao da je zbog "monopola bankarskog sektora i veoma precenjenog kursa dinara u dugom perodu", domaća privreda radila pod neravnopravnim uslovima u odnosu na stranu konkurenciju.
"Sada se to mora promeniti, ukoliko želimo da izađemo iz tekućeg 'začarnog kruga', u kome su jedini dobitnici banke i uvoznički lobi, dok svi ostali uglavnom gube", kaže Pavičić.
"Prvo treba reformisati bankarski sistem, s ciljem da se kamate drastično smanje i tako omogući realnom sektoru da lakše posluje", tvrdi on i dodaje da hitno valja raditi i na uspostavljanju realnog kursa dinara, jer je domaća valuta sada "drastično precenjena" i to, prvenstveno, u cilju zaštite uvozničkog i bankarskog lobija.
Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS), Dragoljub Rajić, kaže za Tanjug da će ta poslovna asocijacija, koja okuplja većinu domaćih malih i srednjih preduzeća, predlog mera za hitne reformske mere, koje je ranije dostavila premijeru Ivici Dačiću i prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću, uputiti i novom ministru finansija.
Među brojnim merama koje je UPS predložio, Rajić navodi i stimulativne mere za razvoj domaćeg zanatstva namenjenog domaćoj industriji, ulaganje u razvoj organske proizvodnje, veće investicije u alternativne izvore energije i posebne podsticaje za pogone u tekstilnoj industriji.
Rajić, takođe, ukazuje da je ranije propuštena prilika za suštinsko reformisanje domaće privrede, a to je priznao i odlazeći ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić.
Dinkić je na Samitu vodećih ekonomskih funkcionera regiona, održanom polovinom juna u Crnoj Gori, na pitanje zašto više od 10 godina u Srbiji postoje preduzeća u restrukturisanju odgovorio da niko u prethodnom periodu nije imao hrabrosti da se suoči s tim problemom.
Sada je, međutim, neminovo da se takvi problemi reše, kaže za Tanjug profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić. On smatra da je veoma povoljna politička i ekonomska klima za radikalne promene u srpskoj privredi uglavnom postojala u periodu kada je, nakon petooktobarskih promena 2000. godine, na scenu stupila prva reformska vlada koju je predvodio Zoran Đinđić.
Vlada predvođena Đinđićem je u startu najavljivala potpunu transformaciju sprske ekonomije i taj zadatak je u periodu od 2001. do polovine protekle decenije i obavljen u delu koji se odnosio na masovnu privatizaciju preduzeća, promene u bankarskom sektoru, način vođenja monetarne i valutne politike i odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Savić kaže da su u tom periodu, a i nekoliko godina nakon toga, sve do izbijanja globalne privredne krize, postojali vrlo solidni uslovi za uspon srpske ekonomije, pa i nužne radikalnije reformske zahvate.
"U Srbiju je tokom minulih desetak godina ušlo, po raznim osnovama, više od 130 milijardi dolara, uključujući i pet milijardi dolara od rasprodaje naše imovine", precizirao je Savić, uz napomenu da je to omogućilo vlastima da se ponašaju "komotnije" i stalno odlažu oštre reformske rezove.
"Osnovni problem u sprovođenju takvih reformi je bio što su nosioci novih vlasti u Srbiji brzo shvatili da bi radikalnim promenama u domaćoj privredi izgubili političku vlast", objašnjava on, uz napomenu da je zbog takvog oklevanja sa istinski nereformisanom ekonomijom zemlja ušla u zaista tešku 2013. godinu.
Umesto da se glavna pažnja usmeri na realni sektor privrede i dobijenim sredstvima forsira proizvodnja za izvoz, primat je dobio razvoj finansijskog i sektora usluga, što je "proizvodilo prilično solidan privredni rast od pet do šest odsto godišnje", a u nekim godinama omgućavalo čak i mali višak u budžetu zemlje, kaže Savić.
Takav koncept razvoja je, međutim, izbijanjem globalne finansijske krize doživeo slom, a Savić smatra da će rekonstruisana Vlada Srbije iskreno nastojati da sprovede što više od do sada najavljenih mera u cilju konslidacije državnih finansija, ali ne veruje da će u tome ići do kraja, jer to neće biti moguće zbog "koalicionog karaktera vlade".
"Ukinuti monopol banaka"
Izvor: Radio 021, 22.Avg.2013
Rekonstruisana Vlada će biti prinuđena da zaista počne da sprovodi "tektonske" privredne reforme i potpuno promeni koncept ekonomskog razvoja zemlje.
