Izvor: B92, 14.Jan.2010, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukinuta ograničenja plata direktora
Beograd -- Zarade direktora javnih preduzeća, predstavnika upravnih i nadzornih odbora, kao i rukovodilaca raznih agencija vratile su se na nivo s početka 2009. godine.
Vlada Srbije je odlučila da ne produži važnost zakona kojim su maksimizirane zarade u državnom sektoru. Time su, praktično, zarade direktora brojnih javnih preduzeća ponovo i tri puta veće nego ona koju primaju predsednik ili premijer.
Primena je, inače, i trajala kratko. Započeta je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa majskim primanjima, a okončana je, zaključno, sa platama za decembar koje bi trebale da budu isplaćene narednih dana.
JAVNA PREDUZEĆA
"JAT ervejz" 379.181
"Telekom" 354.879
"EPS" 345.779
"Transnafta" 331.163
"Železnice" 202.383
DRŽAVNE AGENCIJE
Centralni registar 356.205
Agencija za privatizaciju 344.149
Agencija za osig. depozita 322.598
Agencija za priv. registre 280.104
Korporacija za osig. st. kred. 239.830
PLATE FUNKCIONERA
Predsednik Srbije 132.353
Predsednik Vlade 116.000
Predsednik parlamenta 105.000
PP Vlade 101.000
Ministri 98.000
Efekat ove mere bio je solidan, odnosno u posebni budžetski fond iz kog je, recimo, nedavno isplaćena jednokratna pomoć za najugroženije u 40 opština u Srbiji, slivalo se mesečno oko 220 miliona dinara, objašnjavaju u Vladi Srbije.
Da će, zapravo, sve biti baš kao ranije kada su zarade rukovodstava javnih institucija i preduzeća u pitanju, potvrđeno je i u Ministarstvu finansija koje je zaduženo da prati ograničenje masa zarada.
Upravni odbori javnih preduzeća uglavnom nisu menjali odluke o primanju svojih menadžera od početka prošle godine. Zato se danas, kada je masa zarada zadržana na nivou s početka prošle godine i plate rukovodstava ovih firmi, zapravo, vraćene na taj nivo - kažu u Ministartstvu finansija.
U vreme važenja privremenog zakona o ograničavanju zarada, menadžeri su dobijali šestomesečni prosek zarada u Srbiji, a preostali iznos do svoje pune plate uplaćivali su u budžetski fond za pomoć ugroženima u vreme tranzicije.
Zakon o privremenom smanjenju plata važio je do 31. decembra prošle godine.
Njime je predviđeno umanjenje zarada većih od 40 hiljada dinara zaposlenih u državnim institucijama za deset odsto, onih od sto hiljada do iznosa šestostruke prosečne zarade za 15 odsto, kao i ograničavanje maksimuma plata na iznos do šestostruke prosečne zarade u Republici umanjene za poreze i doprinose.
