Izvor: Politika, 28.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukinimo dinar i pređimo na evro

Inflacija bi pala na dva-tri odsto i prestala da bude zavisna od odluka naših političara, ukazuje dr Dušan Stojanović

Ukinimo dinar i pređimo na evro.

Mada mu je kao predlagaču ove operacije jasno da bi se srpske ekonomske vlasti sada teško odrekle „dinara nacionale” i da većini Srba stavlja prst u oko, po dr Dušanu Stojanoviću, ovonedeljnom gostu Politikinog poslovnog kluba, to bi bilo rešenje za bar deo nagomilanih ovdašnjih problema, poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rastuće inflacije i kontroverznog kursa.

A da sugestiju ne bi trebalo olako odbaciti, govori i činjenica da iza nje stoji potpredsednik američke Federalne banke za hipotekarne kredite, diplomac beogradskog Ekonomskog fakulteta i doktor Vašington univerziteta sa dugogodišnjim iskustvom sticanim u Federalnim rezervama SAD-a i kratkotrajnim, jednogodišnjim viceguvernerskim stažom u Narodnoj banci Srbije, istina okončanim ostavkom posle razmimoilaženja sa guvernerovom praksom.

Ekonomski argumenti su prilično privlačni:

– Time bi inflacija pala na dva-tri odsto i prestala da bude zavisna od odluka naših političara, jer bi o tome posredno brinula Evropska centralna banka. Veliki deo privrednih resursa (ljudskih i finansijskih) preusmerio bi se iz neproduktivnih delatnosti kao što je zaštita od promena kursa i inflacije u one produktivne koje uvećavaju ukupno bogatstvo zemlje" Iz računica investitora izbacili bismo jednu od nepoznanica – devizni rizik, a devizne rezerve ne bismo trošili na odbranu kursa. Uostalom, to bi bilo i tehnički lako izvodljivo: devizne rezerve višestruko pokrivaju novčanu masu pa obična konverzija može da se uradi u kratkom roku.

Izgleda krajnje jednostavno. Kako da se niko toga do sada ovde nije setio? Bilo je predloga o dvovalutnosti, ali ne i o ukidanju dinara do konačnog ulaska u EU?

Ako ćemo se već odreći dinara na kraju, zašto ne bismo odmah? Možda zato što su potencijalni gubitnici uvođenja evra, iako malobrojni, prilično moćni: od silnih menjača, špekulanata i privrednih moćnika koji zarađuju na kursnim razlikama, preko četa stručnjaka koji žive od davanja saveta, pisanja članaka i držanja predavanja na temu kursa, pa sve do guvernera NBS čija bi se važnost više nego prepolovila (više ne bi bilo monetarne politike ni potpisa na novčanicama, ostala bi samo supervizija) i političara koji upravljaju državnom kasom, jer bi im bilo mnogo teže da troše ono što nemaju kad im politički zatreba"

A da li bi Evropa na to pristala već sada?

Priča da nam Evropa ne bi dozvolila ne pije vodu" Istina, zvanično bi se malo protivila, ali na kraju bi morala da se pomiri. Uostalom, ako je mogla Crna Gora, zašto ne bi i Srbija?

Dok se pre ili kasnije ne pređe na evro, kako obuzdati preteću inflaciju?

Problem sa visokom stopom inflacije nije sama njena visina, već što se sa visinom stope povećava i njena promenljivost, to jest nepredvidljivost.

Gde je ta crvena linija?

Mi smo je odavno prešli. Poređenja radi, Amerika je zabrinuta za svojih četiri odsto, a ovde se procenjuje da će biti dvocifrena. Problem je što ona godinama ide gore-dole, padne pa poraste. Ako se buduća inflacija procenjuje na recimo 12 odsto, mogu se očekivati i osam i 15 odsto, a ako ulažete u dugoročni projekat morate to mnogo preciznije znati. Pitanje privrednog razvoja je pitanje dugoročnih ulaganja koja traže stabilnost, pa se u inflatornim uslovima sve svodi na kratkoročna špekulativna ulaganja. Ako inflacija završi na znatno višem nivou nego što je obećano, za to neko mora da odgovara.

Kojim merama je držati, sem već viđenih poput podizanja referentne kamatne stope?

NBS zna koje su joj mere na raspolaganju. Suština je u isisavanju viška likvidnosti iz sistema" Međutim, to se mora postizati transparentnim i nepristrasnim merama, a ne kao što je sada praksa, merama koje favorizuju velike igrače, a teret svaljuju uglavnom na stanovništvo i malu privredu.

A kurs? Kažu da je nerealno jak, da se sadašnji nivo veštački održava.

Kratkoročno se kurs može trošenjem deviznih rezervi držati na željenom nivou. Dugoročno, međutim, on mora da prati razlike u stopi inflacije u odnosu na Evropu, i po toj meri on je nerealno visok, a zna se kome to pogoduje.

Guverner u vladi, odnosno velikoj javnoj potrošnji vidi krivca za inflaciju ?

Tačno je da javna potrošnja podiže inflaciju. Političari moraju da pokažu da su nešto od predizbornih obećanja ispunili, a posledica je – veća javna potrošnja. Monetarnom politikom, preko rasta cena kredita, može se sprečiti prelivanje toga u inflaciju, ali cena je sputavanje privrednog rasta. Pa još kad na to dodate primenu koja diskriminaciono prebacuje teret toga na različite sektore privrede" Problem sa javnom potrošnjom je što godinama nije usvajan izveštaj o budžetu, što još ne funkcioniše institucija državnog revizora i što se pri povećanju potrošnje ne precizira odakle će se pokriti.

Inflaciji, po guverneru, kumuju i brzo rastuće zarade i monopoli.

Monopoli su naravno problem, ali to ne rešava policija, već konkurencija. Ako postoje monopoli, oni su tu jer je neko tako odlučio. Neko je odlučio da ograniči konkurenciju. Nema nikakvog razloga da se domaće tržište štiti. Niko ovde ne dolazi da nešto ukrade, da otme, već da ulaže i stiče profit. Ono što država treba da uradi je da ukloni prepreke za nove ulaske. A monopolisti će te kazne jednostavno ukalkulisati u cene.

Problem sa javnom potrošnjom u Srbiji postao je vidljiv kada je ovog proleća zbog političke nestabilnosti smanjen priliv stranog kapitala, odnosno privatizacioni prihodi na koje se budžet poprilično oslanja. Vi ste stručnjak za rizike. Da li privatni investitori i njihove banke možda precenjuju rizike ulaganja u Srbiju?

Da li je rizik dobro procenjen, tek će se pokazati. Investitori ne idu za činjenicama već za predstavom o zemlji. Tu je odlučujuća percepcija rizika. Kad se stvori sumnja, ona lako prerasta u potpunu nevericu. A trošenje privatizacionih prihoda na finansiranje javne potrošnje nelogično je i neracionalno...

Šta je bolje uraditi sa tim novcem?

Najčistije rešenje bilo bi da se iskoriste za vraćanje, odnosno otkup duga. Političari bi lišavajući se tih prihoda pokazali zrelost – što bi smanjilo percepciju rizika, poboljšalo kreditni rejting i uticalo na spuštanje kamata.

I Vi smatrate da smo prezaduženi?

Dug sam po sebi nije loša stvar. Ne mislim da treba da budemo država bez duga, već da izgradimo poverenje svetskog kapitala. Nije problem u zaduživanju, problem je u signalima koji se šalju tržištu. A mi smo se do sada zaduživali ili smo reprogramirali stare dugove i stvorili sliku o nepouzdanom dužniku. Otkupom duga poslali bismo pravi signal.

Ministar finansija je najavio da će država početi da se zadužuje izdavanjem obveznica.

To se radi svuda u svetu. Američka država, recimo, stalno prodaje svoje papire na tržištu, monetarna politika se vodi preko njih. Zašto to ne bi moglo i ovde? Imali bismo novi izvor finansiranja, a dobro je i da sem kreditnog rejtinga, postoji još neki pokazatelj – da se stalno prati kako tržište vrednuje kreditnu sposobnost Srbije. Uostalom, ako dug uzimate i ulažete u nešto što daje veći prinos nego što vas on košta, onda je to pozitivna transakcija.

A građani, postoji li opasnost da se prezaduže, da se od eventualnog skoka evra zagrcnu, da ne mogu da otplaćuju kreditne rate, da im banke prodaju imovinu pod hipotekom?

Naravno da postoji. To sa hipotekarnim kreditima, što se događa i Americi i drugim zemljama, zapravo je kao mehur od sapunice koji je jednog dana morao da pukne"

Ima li načina da se to spreči, nekom državnom merom, recimo centralne banke?

Čini mi se da su prepreke prevelikom zaduživanju kod nas već na snazi. A što se tiče većeg kraha, nas pomalo štiti i nerazvijenost našeg finansijskog tržišta"

Ekspert ste za superviziju banka. Privatizacija bankarskog sistema u Srbiji nije završena, uprkos tome što konkurencija postoji, kamate su i dalje visoke, krediti skupi za privredu. Postoje ideje o stvaranju državne razvojne banke"

Ideja da država odlučuje u koje sektore treba ulagati, kao recimo taj NIP, odavno je prevaziđena. Država jednostavno treba da se što više izvuče iz privrednih tokova i bankarstva i da nastavi sa jačanjem institucionalne infrastrukture, posebno radi podizanja sigurnosti i brzog izvršenja poslovnih ugovora.

U sedmici pred nama trebalo bi da dobijemo novu vladu. Šta bi bila Vaša ključna preporuka njenom ekonomskom timu?

Izgradnja i jačanje tržišnih institucija i konkurencije, transparentnost i tačno definisanje pravila ponašanja u svim oblastima. To podrazumeva i svođenje monetarne i fiskalne politike na minimalnu meru, i depolitizaciju, kako god da se definiše. Znam da time savetujem vladi da se generalno odrekne poluga vlasti, partijske svojine i moći, onoga zbog čega se političari i bore da dođu na vlast. Oni bi trebalo da jasno definišu pravila igre i da kontrolišu njihovo sprovođenje.

Sa mesta viceguvernera otišli ste optužujući još aktuelnog guvernera za favorizovanje nekih banaka, za nepoštovanje procedure odlučivanja na Monetarnom odboru, iznenadne smene u dve velike banke, protiveći se reprogramu duga Evroaksis banci kod koje je stajao deo deviznih rezervi" Kako biste danas, posle četiri godine, u najkraćem obrazložili razloge tadašnje ostavke?

Ukratko, nisam mogao da radim u okruženju u kome ne postoje definisana pravila ponašanja, u kojima svojevolja pojedinaca na vrhu nije ograničena.

------------------------------------------------------

Brže do evropskih institucija

Kada izmaknuti iz ovdašnjih politizovanih rasprava, gledate sa one strane okeana, šta je to benefit, a šta trošak ulaska u EU?

Ne vidim neke velike ekonomske troškove. A najveći benefit je upravo to što će nas neko naterati da prihvatimo neophodne standarde ponašanja, da obezbedimo funkcionišuće institucije u sistemu, što sigurno ne bi sami požurivali oni koji o tome ovde odlučuju. Jer, jasno definisana pravila igre smanjuju prostor ljudima koji su na vlasti da „operišu”. To je svuda tako. Preselite američkog političara u Srbiju i stavite ga u ovaj institucionalni sistem, njemu će biti potrebno jedno šest meseci da shvati kako stvari funkcionišu i onda će početi da se ponaša kao i ovi ovde.

-----------------------------------------------------------------

Hoće li Kinezi prestići Amerikance

Gledate američki finansijski i privredni sistem iznutra. Da li su mu i koliko uzdrmani temelji?

Kao što sam pre neki dan rekao na izlaganju u Srpsko-američkom centru i Forumu za nacionalnu strategiju, kad gledate televiziju stičete utisak propasti, a kad pogledate okolo to baš ne izgleda mnogo loše. Da li je američka ekonomija na silaznoj putanji? Kratkoročno, da. Rast BDP je pao na 0,9 odsto, nezaposlenost je „čitavih” 5,5 odsto, inflacija od 3,9 odsto, koja je iznad očekivane, dolar je u padu (sa 1,1 za evro u 2001. na 0,65), budžetski deficit je oko 500 a trgovinski oko 700 milijardi dolara, nacionalni dug je 9,4 triliona dolara. Sve su to krupne cifre, ali američka ekonomija sa bruto domaćim proizvodom od gotovo 14 triliona dolara što predstavlja četvrtinu svetskog (druga po veličini japanska ima četiri triliona a cela EU oko 17 triliona dolara), funkcioniše sa tim ciframa. Ipak taj preduzetnički kapitalizam, snažna institucionalna, politička i zakonodavna infrastruktura, usmerena ka jednom cilju, privrednom rastu" To je jedna mašina za pravljenje bogatstva, koja će još dugo dominirati svetskom scenom.

Preti li opasnost Americi od nekih novih svetskih ekonomskih lidera. Izgleda kao da joj se recimo Kina ozbiljno približava?

Naravno, i drugi pristižu: i Kina, Evropa, Indija" Ali kad pogledamo brojke potpuno je jasno da će Amerika ostati dominantna dosta dugo, bar što se tiče ekonomije i privrede. Na primer, ako bi ukupni kineski BDP rastao po stopi od 10 odsto, američki dva odsto godišnje, Kini bi trebalo 20 godina da dostigne Ameriku. Pa čak i onda bi to bilo svega četvrtina američkog BDP po stanovniku. Inače, mi govorimo o zemljama, a trebalo bi o kompanijama. Od 500 najvećih kompanija u svetu trećina su američke ili od deset prvih pet je iz SAD.

Šta kažu američki analitičari, šta će biti sa cenom nafte? To Srbiju i te kako dotiče i, kako nadležni objašnjavaju, utiče na inflaciju?

Uglavnom procenjuju da će cena nafte ostati visoka. Što se Srbije tiče, mi nažalost ne proizvodimo naftu kao Amerikanci i kada joj cena skoči to je, bukvalno, kao da je neko došao i oteo nam deo društvenog proizvoda, jer više žita sada razmenjujemo za istu količinu nafte" i kao da nas je strefio zemljotres. I tu ne može mnogo šta da se uradi. Što se inflacije tiče to je drugo pitanje. Teoretski, skok cena nafte, uz umešnu monetarnu politiku, znači samo jednokratno povećanje cena, a ne i inflaciju.

Ovdašnji ministar finansija, odavno je predlagao da se zaštitimo terminskom kupovinom nafte?

Gledajući unazad, to sada izgleda vrlo dalekovido. Terminska kupovina vam samo garantuje buduću cenu, sličnu sadašnjoj" Pri ovom nivou cena, međutim, takav potez se čini mnogo rizičnijim, zbog velike nestabilnosti cene nafte.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 29.06.2008]

Nastavak na Politika...