Izvor: Politika, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidaju se plate za nerad
Sudbina 4.400 bivših "Zastavinih" radnika rešavaće se ovih dana
Kragujevac – Sredinom 2001, u momentu kada je počelo restrukturisanje "Zastave", bez posla je ostalo oko 14.000 ljudi, neki su uzeli otpremnine i otišli, a oko 9.500 radnika iz svih delova nekadašnjeg giganta odlučilo je da pređe na Zavod za zapošljavanje i obrazovanje (ZZO), preduzeće formirano radi zbrinjavanja svih onih koji su proglašeni tehnološkim viškom. Nadali su se da će se, kada "Zastava" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stane na noge, vratiti na stara radna mesta ili biti raspoređeni na nova, a tako je stajalo i u sporazumu koji su potpisali vlada, poslovodstvo kragujevačke fabrike i sindikati.
Ali to je bilo, po svemu sudeći, samo odlaganje neminovnog, jer i tada se znalo da je stvarnost sasvim drugačija i da do privatizacije "Zastavinih" preduzeća i obnove proizvodnje neće doći brzo, bar ne za četiri godine na koliko je bilo oročeno trajanje ZZO. Jedan broj je, prihvativši realnost, uzeo otpremnine i pokušao da "napravi nešto" u privatnom biznisu, neki su stekli uslov za penziju. Posao je našlo svega oko 800 radnika, pa je tako, zaključno sa julom 2007, na ZZO ostalo oko 4.400 ljudi. Njihova sudbina se rešava upravo ovih dana.
Na raspolaganju su im dve opcije – prihvatiti socijalni paket mera vlade koja je pre desetak dana donela odluku o prestanku finansiranja ZZO ili odbiti ponuđeno, dobiti otpremnine koje im pripadaju po Zakonu o radu i, na kraju, tužiti državu što je jednostrano, bez konsultacija sa poslovodstvom i sindikatima, donela odluku o "gašenju" firme u kojoj su, ne radeći ništa, primali u proseku oko 8.000 dinara mesečno.
Raspoloženje "preteže" na ovu drugu stranu, o čemu svedoči i izjašnjavanje koje je počelo pre nedelju dana. Zaključno sa jučerašnjim danom, od ukupno 1.300 anketiranih predlog Ministarstva za ekonomiju prihvatilo je svega 90 radnika, među kojima je najviše onih kojima je ostalo nekoliko godina do penzije. Oni će dobiti deset prosečnih zarada u privredi i 50 evra po godini staža, što je, u proseku, oko 5.500 evra.
Onima koji imaju do deset godina staža vlada nudi otpremnine od po 300 evra po godini staža, a tu su i druge vrste pomoći: mikrokrediti Fonda za razvoj od 15.000 evra za pokretanje sopstvenog biznisa, pomoć pri izradi biznis plana, razne konsultantske usluge, subvencije za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje u visini od 1.500 do 2.000 evra...
Na finansiranje ZZO čije je gašenje dvaput odlagano, vlada je, ako se zna da je mesečna neto zarada svakog radnika bila oko 100 evra, za prethodnih šest godina izdvojila oko 80 miliona evra. Kako saznajemo, odluka vlade o prestanku subvencionisanja ZZO doneta je jednoglasno.
B. Kartalović
[objavljeno: 09.08.2007.]
