Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugovorena cena pšenice

BEOGRAD - Za oko mesec dana u Srbiji će početi žetva pšenice i mlinari i pekari su već sa proizvođačima ugovorili cenu "na zeleno" od 17,76 dinara po kilogramu ali se još uvek ne zna kolika će biti cena hlebnog žita u toku i nakon žetve, izjavio je danas Tanjugu saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.

U Srbiji se sada cena pšenice kreće od 24,19 do 24,84 dinara sa PDV-om, a najniža ponuđena cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu je ovih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bila 22,20 dinara sa PDV-om.

U toku prošlogodišnje žetve cena pšenice je bila 11 dinara po kilogramu, a zbog suše i slabog roda je u proteklom periodu rasla i prema podacima novosadske Produktne berze najviši rast je ostvarila u februaru ove godine, kada je porasla do nivoa od blizu 176 indeksnih poena.

Na berzama u Mađarskoj, Belgiji, Americi cena pšenice je 283,4 dolara po toni i ima trend blagog pada, koji je konstantan od aprila, dodao je on.

Gulan je kazao da je poslednjih godina u Srbiji naglo opala veličina setvenih površina pod pšenicom, za oko 150.000 hektara, a prošle godine je pšenicom zasejano 464.000 hektara i to je bila najmanja setva u poslednjih 90 godina.

Ove godine su vremenske prilike izuzetno povoljne i naklonjene usevima i ukoliko ne bude vremenskih nepogoda ovogodišnji rod pšenice će biti iznad očekivanog i ne bi trebalo da bude manji od 1,5 miliona tona, istakao je Gulan. Prema njegovim rečima, u jesen 2006. godine pšenica je zasejana na površini od 550.000 hektara i prošle godine je ostvaren prinos od 1,84 miliona tona što je na granici potreba Srbije, kojoj je za robne rezerve i prehrambenu industriju potrebno 1,8 miliona tona hlebnog žita.

Pšenica - strateški proizvod

Pšenica u Srbiji mora da bude strateški proizvod i mora da se seje na površini od 650.000 hektara da bi uz prinos od četiri tone po hektaru Srbija imala dovoljno pšenice za domaće potrebe i bila redovan izvoznik, koji bi svake godine izvozio milion tona hlebnog žita, dodao je Gulan.

Da je prošle jeseni bilo zasejano samo malo više pšenice Srbija bi imala za 100 miliona dolara veći prihod od izvoza poljoprivrednih proizvoda, istakao je on.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić je rekao Tanjugu da će najveća ponuda hlebnog zrna biti u vreme žetve jer je to za većinu gazdinstava prva kultura koja će moći da se unovči i dodao da se sigurno neće zadržati cena pšenice koja je sada aktuelna na berzi.

U tom trenutku cena pšenice će biti daleko niža od sadašnje, samo će oni koji imaju uslove da je ulageruju moći da postignu višu cenu, kazao je on i dodao da u prvom naletu njena cena neće biti niža od 18 dinara po kilogramu.

Viša cena pšenice će se formirati tek dva i više meseci posle žetve, a kolika će biti ostaje da se vidi, istakao je Ševarlić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...