Izvor: KreditniCentar.rs, 22.Apr.2013, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učinak krize u u Srbiji: Prazan novčanik
OPUSTOŠENI novčanici, otkazi, manje plate i veće rate – učinak je petogodišnje ekonomske krize u Srbiji. Posmatrana kroz položaj prosečnog domaćinstva, ova kriza se ispoljava u sve oštrijim formama, kroz ubrzano „tonjenje“ u veće siromaštvo. To potvrđuju i značajan pad maloprodajnog prometa i sve manja kupovna moć stanovništva, i po zvaničnim podacima. Prema nekim analitičarima, naš standard je, u odnosu na 2008. godinu, opao za oko 80 odsto.
Danas za prosečnu potrošačku >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << korpu valja izdvojiti nešto manje od 65.000 dinara, prosečna plata je oko 44.000 dinara, pa već osiromašeno domaćinstvo mora još da „steže kaiš“. Naravno, koliko je i ako je moguće. Jer, postojeće „rezerve“ srpskog domaćinstva su, prema oceni ekonomiste Saše Đogovića na – izdisaju. To što ih još ima valja zahvaliti, kako kaže, „spoljnim“ i „unutrašnjim“ izvorima finansiranja. Mnogi opstaju zahvaljujući kakvoj-takvoj pomoći rođaka iz inostranstva, gastarbajtera, ali i sa sela, odakle stižu neke od namirnica. A dosta je i onih koji su bili prinuđeni da se „snalaze“ na drugi način.
VEĆ SMO “MRTVI“
- STATISTIČKI gledano, mi smo već „mrtvi“, kućni budžeti su ispražnjeni i sada se živi „na poček“, sa potpuno izvesnom perspektivom da to ne može dugo potrajati – kaže Goran Kovačević, generalni direktor trgovinskog lanca „Gomeks“.
- Nekada se u trgovini znalo kada je plata, a sada se zna samo kada je penzija. Svedoci smo svakodnevnih pokušaja da se kroz nekakav vid kontrole cena zaštiti životni standard stanovništva, ali to je jalov posao, jer se svi u lancu snabdevanja brzo dosete kako da nadoknade gubitke. Mi trgovci najbolje osećamo pad kupovne moći i dovijamo se na razne načine da zadržimo promet.
- Neki građani su morali da prodaju nekretnine, mnogi su prodali ili dali u zalog zlato i umetnine kako bi mogli da prežive – ističe Đogović. – Posebno su pogođene porodice koje nemaju podršku sa strane i oni su gotovo sve zalihe iscrpli. Već su prezaduženi i već su u velikom problemu.
Đogović ukazuje i na to da se sada, u odnosu na krizno vreme iz, recimo, devedesetih, obilato koriste i izvori prihoda putem zaduživanja kroz kredite, dozvoljene minuse… Otuda ukupan dug stanovništva Srbije trenutno iznosi 591 milijardu dinara, ili oko pet milijardi evra. Svaki građanin Srbije duguje bankarima, u proseku, 791 evro.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže:
- U poslednjih pet godina prosečno domaćinstvo u Srbiji je potrošilo skromne rezerve koje su, inače, u prethodne dve decenije drastično smanjivane. Kriza predugo traje, domaćinstva su prezadužena zbog nezaposlenosti, pada primanja, bržeg rasta cena, podgrevanja nerealne potrošnje iz finansijskog i biznis sektora, uz podršku države…
Vera Vida, predsednice Centra potrošača Srbije CEPS-a, ističe da kriza u Srbiji nije nova pojava, postoji od 1992, ali je u poslednjih nekoliko godina imala veće oscilacije i samim tim teže posledice po životni standard, pa smo zakoračili u „vreme velikih odricanja“:
- Možemo bez preterivanja reći da je život građana Srbije i njihovih porodica na ivici egzistencije, a da su sve zalihe i fondovi za crne dane iscrpljeni.
Izvor: novosti
Nastavak na KreditniCentar.rs...
