Izvor: Blic, 17.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubrzaćemo prodaju vojne imovine
Prodaja vojne imovine koja je predviđena "Master planom" ide sporo, zbog čega je u okviru Ministarstva odbrane formirana radna grupa koja ima zadatak da ubrza ovaj proces. Radna grupa je predložila niz mera koje treba da doprinesu da se vreme potrebno da se jedan vojni objekat ponudi na prodaju smanji sa nekoliko meseci, koliko je sada, na mesec dana.
Goran Dimić, načelnik Uprave za infrastruktruru Ministarstva odbrane u intervjuu za "Novac" kaže da je realno očekivati da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u 2009. godini dođe do skraćenja procedure pripreme dokumentacije za prodaju, što bi omogućilo da se svakog meseca po jedan kompleks oglašava na prodaju
- Jedan od predloga je i da se napravi spisak prioriteta. Tako da ne gubimo vreme na imovini za koju nema zainteresovanih već da pokrenemo proceduru za prodaju onih kompleksa za koje postoji veliko interesovanje i koji bi odmah mogli da se prodaju.
Koji su još predlozi Radne grupe koji bi trebalo da ubrzaju prodaju?
- Predložili su da se skrati vreme koje je potrebno da se jedan objekat nađe na oglasu. Trentno je za to potrebno nekoliko meseci a naš cilj je da to bude najviše mesec dana. Svaki organ ne bi trebalo da drži kod sebe dokumentaciju duže od sedam dana, koliko mu je realno potrebno da uradi svoj deo posla. Postoji i predlog da se skrati put dokumentacije, tako da na primer Poreska uprava kada izvrši procenu vrednosti imovine, dokumentaciju dostavi istovremeno i nama i Direkciji za imovinu. Isto tako da ukoliko mi imamo primedbu na procenu direktno komuniciramo sa Poreskom upravom a ne da to radimo preko Direkcije.
Kako oglašavate prodaju imovine?
- I tu je dat predlog da se oglašavanje ne vrši samo u dnevnim novinama "Politika" već da se objavi u većem broju listova. Imamo slučajeva da se ljudi javljaju za neki kompleks koji je bio pre dvadeset dana na oglasu a ljudi ga nisu videli jer ne čitaju "Politiku". To jeste propust kupaca ali mi moraamo da uradimo sve da im se približimo i omogućiti što većem broju ljudi da vidi oglas. Razmišljamo i o oglašavanju na internetu, u Službenom glasniku.
Šta sve treba da se uradi kako bi se jedan objakat našao na oglasu za prodaju?
- Procedura teče tako što prvo mi iz Ministarstva odbrane pripremimo dokumentaciju za određeni objekat i prosledimo je Republičkoj direkciji za imovinu. Oni tu dokumentaciju šalju Poreskoj upravi koja treba da obavi procenu vrednosti i vrate papira nazad u Direkciju. Dokumentacija opet dolazi kod nas na saglasnost a kada je mi damo konačnu odluku o predaji donosi Vlada.
Da li ste nekad bili nezadovoljni procenom vrednosti?
- Ne, procenu radi Poreska uprava koja ima na svakoj opštini svoje ogranke i tačno zna kako se kreću cene. Međutim veliki problem nam zadaje procena vojnih kompleksa koji imaju specifične objekte i instalacije koje nisu u redovnom prometu. Poreska uprava sa svojim stručnjacima ne može da ih proceni. Tako su problematične aerodromske piste, zaštitne konstrukcije, rezervoari za gorivo. Zato je radna grupa predložila da se za takve slučajeve angažuje neka ovlašćena firma za vršenje procene, kao što je gredski Zavod za veštačenje. Oni bi mogli da izvrše procenu specifičnih objekata koda Poreska uprava to ne može.
Dosada je prikupljeno 453 milona dinara od prodaje 11 kompleksa, na šta je utrošen novac?
- Ministar odrbane Dragan Šutanovac je formirao komisiju koja predlaže način raspolaganja sa prihodovanim sredstvima. Komisiju, inače, čine državni sekretari i pomoćnici ministra. Generalno gledano, 60 odsto ovih sredstava utrošeno za rašavanje stambenih pitanja, 30 odsto za modernizaciju i opremanje vojske i 10 odsto za izgradnju vojne infrastrukture.
Da li dolaze kod vas kupci koji su zainteresovani za pojedine objekte i ko su ti ljudi?
- Da dolaze. Uglavnom su zainteresovani za neke veće objekte i to su obično predstavnici nekih investicionih fondova ili jačih korporacija. Pokazujemo im dokumentaciju ili ih vodimo da vide objekat.
I kakve su njihove reakcije?
- Kad pogledaju objekat i proračunaju koliko treba novaca da bi se kupila zgrada a kasnije i adaptirala, imam osećaj da baš i nisu zadovoljni.
Za koje konkretno objekte vlada najveće interesovanje?
- Najviše su zainteresovani za zgrade Generalštaba, koje, inače, nisu u "Master planu", znači nisu planirane za prodaju. Zatim pitaju i za zgradu u Katanićevoj ulici, pa za zgradu u Balkanskoj, za zgradu u Savskoj ulici u kojoj se trenutno nalazi Srpska banka. Postoji interesovanje i za pojedine objekte u Subotici, Novom Sadu i Nišu i to su sve lokacije u centru grada.
Da li je moguće da se neki objekat proda ispod procenjene vrednosti ako nema zainteresovanih posle nekoliko oglasa?
- Svi hoće da kupe što jeftinije da bi što više zaradili, a nama se ne isplati da prodajemo budzašto naše objekte. Postoji granica ispod koje se ne isplati otuđiti vrendost i ne snižavamo vrednost ako nema zainteresovanih. Ranije je bio slučaj da se cena snizi, ako se posle dva oglasa objekat ne preoda, međutim, D irekcija sada ima takav stav da se cena ne snižava dok se objekat ne proda. Tako smo Klub Vojske u Beloj Crkvi oglašavali deset puta, kompleks "Ušće" kod Kraljeva devet puta, a "Selo Mislođin" i Klub Vojske u Smederevskoj Palanci po pet puta.
Šta predviđa Master plan ukoliko se neki objekat ne proda?
- Ponavlja se postupak dok se ne proda.
Kako ide prodaja kasarni, da li su one atraktivne?
- Pa zavisi od toga gde se nalaze. Ima kasarni koje su vrlo aktraktivne, na primer u Rumi, kasarna se nalazi u samom centru. Ali ima i kasarni koji su izvan grada koje kupcima nisu atraktivne.
Da li vojne objekte može kupiti lokalna samouprava i da li ona ima onda neke popuste?
- Naravno. Data je mogućnost lokalnim samoupravama da imaju prioritete u kupovini kako bi te prostore prilagodili svojim potrebama razvoja. Opština treba da brine o razvoju a kupovina vojne imovine je šansa za nju. Jer opštine se ne nadmeću, one jedino imaju ekskluzivno pravo da kupe objekte po procenjenoj vrednosti. Tek kada u lokalnoj samoupravi kažu da nisu zainteresovani za kupovinu, ide se na prodaju putem javnog nadmetanje. Mi smo, inače, uputili pisma svim opštinama na kojima se nalaze vojni kompleksi i od 79 opština javilo se njih 55, a ozbiljno interesovanje je pokazalo samo 20 opština. Naše ministarstvo je ponovo posle lokalnih izbora ove godine uputil pismo sa obaveštenjem da opštine planiraju sredstva za sledeću godinu za eventualnu kupovinu vojnih objekata, jer znamo da moraju ranije da isplaniraju sredstva.
Je li bilo odgovora?
- Da, bilo je. Već smo imali sastanke sa predstavnicima dvedeset opština, na kojima smo započeli ozbiljne razgovore na temu prodaje naše imovine. Kompleksi za koje su opštine zainteresovane su rezervisani za njih i neće ići u proceduru otuđenja. Naravno, opštine su rekle za koje komplese nisu zaiteresovane i za njih ćemo pokrenuti proces prodaje putem javnog nadmetanja.
Šta je sa zgradom Vojno tehničkog institura u Katanićevoj?
- Od te zgrade su odustali i MUP i EPS i trenutno je u toku procedura njihovog unosa u Master plan.
Kada su vojni objekti u Beogradu u pitanju ko je za njih najviše zainteresovan?
- Imamo saradnju sa Direkcijom za izgradnju i građevinsko zemljište i oni su zainteresovani za tri kompleksa. U ulici Cara Dušana 46, za kasarnu Jakub Kuburović i za jedan kompleks u Ovči.
Kako su zemlje u regionu rešile pitanje viška vojne imovine?
- Jedno od rešenja koje je primenjeno u okruženju je bilo da svi objekti koje je koristila vojska pređu u posed lokalnih samouprava. To je uradila Rumunija, ali ona sada sve potrebe vojske finansira iz budžeta. Isto je uradila i Slovenija. Mi smo, međutim, jedinstveni u okruženju. Ne možete porediti Srbiju i Sloveniju, jer kada se vojska povukla iz te republike ostavila je 5.000 pranih stanova, ali zato je toliko porodica došlo u Srbiju i njima treba obezbediti krov nad glavom. Isto se desilo i za Hrvatskom i Makedonijom. Zato u Srbiji imamo 22.000 vojnih lica bez rešenog stambenog pitanja i mi to moramo da rešavamo na poseban način.
Da li je neka zemlja primenila rešenje slično našem kod prodaje viška vojne imovine?
- Treba uzeti primer Holandije. Smanjenje vojske i njena transformacija se u Holandiji desila posle završetka hladnog rata. I oni su bukvalno prepolovili svoju vojsku i automatski su im se smanjile potrebe za vojnom imovinom. Oni imaju Agenciju koja je pri ministarstvu finansija i koa se bavi prodajom imovine. Vojska ima obavezu samo da pripremi dokumentaciju i očisti lokaciju od štetinih materija, ako je potrebno. Čim to vojska završi Agencija prodaje imovinu, pri čemu je jako zanimljivo da oni uopšte ne žure da to urade. Oni su jedan kompleks prodavali čak sedam godina. I za sve to vreme su pravili razne kombinacije da li da ga prodaju u viđenom stanju ili da ga adaptiraju. To međutim, može da radi jedna Holandija koja je razvijenija od nas i ima vremena i sredstava.
Mnogi investitori su zainteresovani za zemljište ali ne i za objekte na njima, koji realno nemaju namenu za civilne svrhe, da li je moguće uraditi nešto po tom pitanju?
- Mnogima je zanimljivo zemljište, ali im objekat uopšte ne treba. I možda je tu Master plan malo omanuo jer je po njemu urađena procena za objekte koje budućem kupcu uopšte ne trebaju i koji će on najverovatnije da sruši. Kada njih ne bi bilo, zemljište bi molo da bude čak i vrednije. A mi smo procenili neke objekte koje nikome ne trebaju sem vojsci, uknjižili smo njihovu vrednost i sada to moramo da uzmemo u obzir prilikom prodaje. Tu bi bilo dobro da se ti objekti koji nemaju namenu za civilnu potrebu uopšte ne uzimaja u obzir. Tu treba imati malo flaksibilniji pristup.
Šta sa dešava sa zgradama generalštaba, hoće li se prodati ili obnoviti?
- Trenutno nije uneta u Master plan, što znači da neće skoro. Još nije doneta nikakva odluka. Te zgrade imaju status perspektivnih i u jenom i u drugom delu zgrade su smeštene organizacijske jedinice Ministarstva odbrane. Što se tiče obnavljanja mislim da bi to bio skup i komplikovan projekat.
Velike komplekse treba podeliti
Da li Vi imate neki predlog koji bi mogao da ubrza prodaju?
- Veliki broj kompleksa je preveliki za jednog kupca. Malo je kupaca koji imaju toliko para da izdvoje, i za zemljište i za objekte, a posle još moraju da investiraju. Mislim da bi bilo dobro rešenje da se tako veliki zemljištni kompleksi i objekti prodaju iz više delova. Ali da bi se to uradilo potrebno je uložiti sredstva, napraviti urbanistički plan, pocepati parcele, što opet iziskuje angažovanje.
Milijardu evra od vojne imovine
Vlada Srbije je u junu 2006. godine usvojila Master plan kojim se predviđa prodaja 447 vojna kompleksa javnim nadmatanjem ili ustupanjem budžetskim korisnicima i lokalnim samoupravama, uz nadoknadu. Prema preliminarnoj proceni Poreske uprave, tržišna vrednost ove vojne imovine predviđene za prodaju iznosi oko 85 milijardi dinara (oko milijardu evra).
Koji objekti u Beogradu su najinteresantiji kupcima?
Kompleks u ulici Cara Dušana 46, gde je zemljište od 10 ari sa pet objekata ukupne površine 810 kvadrata. Zatim kompleks u Ruzvaltovoj ulici broj 39, sa zemljištem od 9 ari i jednim objektom od 1.200 kvadrata. Procenjena vrednost ovog kompleksa je 70 miliona dinara. U Đušinoj ulici broj 5, imamo 41 ar zemljišta i na njemu 9 objekata ukupne površine 1.000 kvadrata, procenjena vrednost je 82 miliona dinara. Kasarna Jakub Kuburoivić u Zemunu ima četiri hektara, 30 objekata sa površinom od 11.000 kvadrata i procenjenom vrednošću od 600 miliona dinara. U Mastar planu je i zgrada u Savskoj ulici 25. gde je trenutno smeštena srpska banka, na 37 ari tamo se nalazi objekat površine 10.800 kvadrata koji je procenjen na 1,6 milijardi dinara. To su sve atraktivne lokacije za koje je zainteresovana i Građevinska direkcija Srbije.
Objekti u Beogradu za koje vlada najveće interesovanje
Kompleksi, površina zemljišta, površina objekata(m2), preliminarna vrednosti
Cara Dušana, 46. 10 ari, 810, 140 miliona
Ruzvaltova, 39. 9 ari, 1.200, 70 miliona
Đušina, 5. 41 ar, 1.000, 82 miliona
Jakuba Kuburovića, 4 ha, 11.000, 600 miliona
Savska ulica, 25 37 ari, 10.800, 1,6 milijardi
Objekti u Srbiji za koje vlada najveće interesovanje
grad, kompleks, površina zemljišta, pov. objekta (m2) ,preliminarna vrednost
Niš Marka, Oreškovića 36, 36, ari 132, 11 miliona
Novi Sad, Mišeluk 2,3 ha, 560, 38 miilona
Ruma, kasarna Stanko Paunović, 18 ha, 12.626, 346 miliona
Kragujevac, deo kasarne Radomir Putnik, 9 ha, 16.000, 304 milona
