Izvor: GdeInvestirati.com, 25.Maj.2015, 13:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uber sprema tim za Srbiju

BEOGRAD - Američka kompanija Uber ponovo je najavila ekspanziju u region zapadnog Balkana, jer u istočnom (Bugarska i Rumunija) već postoji.

Početkom meseca na konferenciji u Zagrebu rečeno je da se sprema ulazak na tržišta Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Kako je pisala Netokracija.rs, Rob Kazam iz Ubera je na OMGcommercu najavio planove ove kompanije kada je Balkan u pitanju, i rekao da "u Srbiju stižu uskoro, čim njihov tim u potpunosti bude bio >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << spreman".

Međutim, kontroverzna firma koja pod uslugom tehnološkog povezivanja korisnika javnog prevoza i privatnih vozača koji imaju svoja vozila zapravo uspostavlja alternativnu, pa čak i"divlju", taksi službu širom planete, nije dobrodošla u Srbiji.

Dolasku firme, koja za sebe i ističe da je tehnološka a ne prevoznička, u segment pravno striktno regulisanog javnog prevoza, protive se u Srbiji kako taksisti tako i država - odnosno resorno Ministarstvo saobraćaja.

"Tehnologija, tableti, pametni telefoni, onlajn naručivanje vožnje... Sve je to fensi i lepo zvuči ali to nije suština Ubera. Pa i sada kod nas možete naručiti vožnju SMS-om ili preko Twittera a taksi udruženja kod nas i u regionu već imaju ili prave svoje aplikacije za onlajn naručivanje vožnji. Problem sa Uberom nije tehnologija, već pridržavanje propisa o javnom saobraćaju koji sa sobom nosi profesionalne vozače sa licencom, potrebnim posebnim osiguranjem i inspekcijama koje to kontrolišu i kažnjavaju. Tu je i pitanje bezbednosti korisnika, kao i pitanje ko i gde plaća porez", upozorava Aleksandar Bjelić, iz Saveza taksi udruženja Srbije.

Bjelić kaže da su srpski taksisti već stupili u kontakt sa kolegama iz Hrvatske i Slovenije, i najavio je organizovano suprotstavljanje dolasku inostranog "divljeg taksija", kad već sa "divljim kolegama" i kod kuće imaju velikih problema.

"Taksi tržište je država strogo ograničila, od mnoštva dozvola i propisa do broja vozača. Ne možemo i nećemo dozvoliti da nas velika američka kompanija razbije pojedinačno, po državicama. Ujedinićemo se u zahtevima pred našim vladama a iz našeg Ministarstva saobraćaja smo dobili uveravanja da do toga neće doći", kaže Bjelić.

Da Uber ne može tek tako da dođe u Srbiju i ponudi neregulisani i alternativni javni prevoz, za MONDO je potvrđeno iz Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture.

U Ministarstvu kažu da su "upoznati sa postojanjem pomenute aplikacije, koja daje mogućnost inostranim kompanijama da registruju portale za obavljanje delatnosti onim prevoznicima koji za tu delatnost nemaju dozvolu", te će Ministarstvo "pažljivo razmotriti svaku inicijativu za primenu ovakvih aplikacija u Srbiji, prevashodno vodeći računa o najboljem interesu korisnika ovih usluga kako sa aspekta bezbednosti saobraćaja, tako i lične sigurnosti".

Zbog toga ovaj najviši resorni organ podseća da "Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, kao i Zakonom o međunarodnom prevozu stvari i lica, nije dozvoljeno obavljanje delatnosti na ovakav način. Takođe, nije planirano da se pri budućim izmenama zakonskih akata omogući obavljanje delatnosti na ovakav način".

UBER KONTROVERZA

Kompanija Uber kontroverzna je kako "na terenu" tako i u specijalizovanim tehnološkim ali i "saobraćajnim" medijima. U tehnološkim časopisima, gde ih i dalje doživljavaju kao "najuspešniji startap" (ma šta to značilo kada se govori o kompaniji koja posluje još od 2009.) uglavnom ih hvale kao IT proboj u klasične sektore poslovanja, kakav je javni prevoz. Takođe, Uber fanovi su opčinjeni navodnom vrednošću kompanije koja posluje u 55 zemalja i 200 gradova, a u koju su uložili i Google i Goldman Saks - od 40 milijardi dolara.

Manje je, ali oni nisu manje značajni, medijskih napisa o prljavoj praksi Ubera prema konkurenciji ali i novinarima koji nisu "oduševljeni" njihovim radom.

Ono što je zajedničko za pobornike dolaska Ubera je što svi olako prenebregavaju značenje reči "javno" u izrazu "javni prevoz", a radi se o opštem interesu.

Na taj opšti interes ukazuje i Ministarstvo saobraćaja koje ističe opštepoznatu stvar - da je upotreba ovakvih aplikacija izazvala nezadovoljstvo i proteste registrovanih prevoznika u više zemalja zapadne Evrope. U Londonu su taksi udruženja protestima tražila da se zabrani rad Ubera, dok je u Frankfurtu, Berlinu i Briselu ova aplikacija zabranjena.

U Španiji i Holandiji (Amsterdam, Hag i Roterdam) obustavljen je rad Ubera nakon sudskog naloga, a u Francuskoj je zabranjen od januara 2015. godine, nakon sudske odluke. Takođe, u Mađarskoj i Bugarskoj pokrenute su istrage protiv Ubera i očekuje se zabrana rada ove kompanije.

"Korisnici moraju biti svesni da zbog uštede na ceni prevoza dobijaju uslugu od strane vozača koji nije profesionalac, nisu osigurani, a svakako treba imati na umu i druge aspekte lične bezbednosti", objašnjava srpsko Ministarstvo saobraćaja.

"PROVERA" VOZAČA

Mada je Rob Kazam u Zagrebu na pitanje "kako proveravate vozače" lakonski izjavio da "koriste zdrav razum i tehnologiju", i da "vozači prolaze detaljne provere, zovemo ih na razgovor sa nama", praksa Ubera u svetu to demantuje kao pravu i dovoljnu selekciju.

Poznati su slučajevi iz Indije, gde je "vozač Ubera" (tj. vozač korisnik njegove aplikacije) silovao "mušteriju", ili nedavni iz SAD, gde nije bilo seksualne konotacije ali je klijentkinja prošla "vožnju iz pakla".

Najsvežiji demanti dolazi iz Kanzasa, SAD, gde je Uber najavio odlazak sa tržišta jer mu je zakonodavac propisao da mora vrši strožiju kontrolu vozača koje angažuje i da plati dodatno auto-osiguranje.

Za kraj, još jedna činjenica. Uber dobro prolazi na tržištima gde ima relativno mali broj taksista prema velikom broju potencijalnih korisnika i u kompaniji misle da je i na Balkanu tako.

I sam Kazam kao odgovor na pitanje "postoji li legalni okvir koji omogućava Uberu da posluje na Balkanu" kaže da "u 2015. godini nije smisleno da grad od nekoliko miliona ljudi opslužuje samo par hiljada taksista i to po izuzetno visokim cenama. Zakoni se već sada menjaju, pogledajte samo Brisel. Oni postaju interaktivni, fleksibilni, spremni da odgovore na zahteve tržišta i građana".

Možda će se zakoni promeniti, možda će i Uber doći ali mu svakako neće teći med i mleko u, recimo, Beogradu gde sada kraj s krajem jedva sastavlja gotovo 10.000 registrovanih taksista na (samo) 1,6 miliona stanovnika. Iz istog razloga se nikada neće pojaviti u Užicu, gde prosečna vožnja košta sto ili dvesta dinara.

Uberu prognozira još 10-15 godina

U "jeretičkom" tekstu o finansijskoj budućnosti Ubera Skot Firon kompaniji prognozira još deceniju do deceniju i po života. Citirajući Petera Tiela i njegovu From Zero to One, Firon podseća da startapi uspevaju u sektorima sa visokim ulaznim barijerama gde mogu da koriste moć monopola a da ride-sharing kompanije nemaju tu prednost i da zbog toga Uber ne može da finansijerima, "koji ga pogrešno gledaju kao tehnološku kompaniju", opravda 50 milijardi dolara vrednosti na papiru. Kada se pojača konkurencija, počeće rat cena i svi će biti na gubitku.

Godišnje se "gubi" 150 miliona evra

U Srbiji se zbog sive ekonomije u drumskom prevozu godišnje gubi oko 150 miliona evra, istakao je prošle nedelje pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za drumski saobraćaj Srbije Saša Stojanović. Zbog toga su u Nacrtu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju predviđena su veća ovlašćenja za inspekcije, veće kazne, a inspektorima će biti jednostavnije da dokažu da je reč o nelegalnom prevozu. Od sudova se traži da izriču jedinstvenu kaznu za ovu vrstu prekršaja, ali i oduzimaju vozačke dozvole i vozila kojim se obavlja taj nelegalni prevoz.

Full-time posao?

Kroz jednako ružičaste naočare u Zagrebu je prikazana i moguća zarada vozača. "Zarada putem Ubera je izuzetno kompetitivna i veća nego putem tradicionalnih metoda. Svaki od vozača može da vrši vožnje onda kada on to želi - to može biti 8 sati dnevno ili 45 minuta. To može biti full-time profesija, ili sporedna stvar koju radite za dodatni džeparac. U Londonu imamo vozače koji su uložili i po 100.000 funti u svoje automobile, nose odela i smatraju rad za Uber jedinim poslom. Isto tako, postoje i oni kojima je vožnja za Uber drugi, sporedni posao", kaže Kazam. Iskustvo vozača Ubera iz matične im SAD, međutim, kazuje da kompanija (preko procenta od cene vožnje) forsira vozača da vozi prave taksi smene, kao i da se od Ubera ne može živeti kao od jedinog posla.

Nastavak na GdeInvestirati.com...