Izvor: Vostok.rs, 08.Nov.2013, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UN predviđa kokosovu krizu

08.11.2013. -

Ova jesen je ispala vrlo plodna zastrašujućim poljoprivrednim prognozama. Poslednju je objavila Agencija za hranu i poljoprivredu UN (FAO). Organizacija ovaj put predviđa kokosovu krizu.

Svetska potražnja na proizvode ove oblasti sada raste 10% godišnje, a proizvodnja se povećava 2%. Problemi su povezani sa starenjem kokosovih palmi u zemljama proizvođačima ove sirovine, koja se široko primenjuje u prehrambenoj industriji i industriji lepote. Ako uzmemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da na jednoj palmi godišnje može da rodi do 100 plodova, a mi danas imamo situaciju da je prinos u Pacifičkom obruču – glavnom isporučiocu oraha- oko 40. Većina stabala je starija od 50 godina, a posle tog uzrasta prinos se samo smanjuje. Istovremeno, na primer, Filipinima je izvoz kokosa osnovna izvozna oblast na koju otpada 5% BDP. Posle Filipina slede Indija i Indonezija.

Međutim, u Indiji su već obratili pažnju na problem starenja plantaža i tamo stara stabla zamenjuju novim. Mlado drveće može roditi već za 2-3 godine. A, primena savremenih đubriva će omogućiti povećanje prinosa oraha za 50-100%. Osim toga, postoje podaci da se od 20-40% prinosa izgubi zbog štetočina i bolesti drveća. To znači da postoji još veći potencijal da se situacija poboljša.

Ovo se ne može reći za drugi dragoceni proizvod, kome se, takođe, predviđa rast cena i deficit. Govorimo o čokoladi. Sledeće godine zbog suše se predviđa smanjenje prinosa kakaa u zapadnoj Africi, a ona isporučuje oko 70% svetskih sirovina za proizvodnju čokolade. Od početka ove godine cene na kakao su povećane za više od 20%. Na sve to utiče i rast potražnje – u SAD i zapadnoj Evropi se sve više traži i ceni crna čokolada, za čiju proizvodnju je potrebno više kakaa u odnosu na proizvodnju mlečne čokolade.

Očekuje se da će poskupeti i vino. Nedavno je finansijska kompanija Morgan Stanley saopštila da je prošle godine potražnja ovog blagorodnog pića previsila ponudu za rekordnih – za svu istoriju praćenja – 300 miliona kutija. Istovremeno se proizvodnja svela na minimum.

Međutim, tekuća godina može popraviti situaciju. Tako Svetska organizacija za vino i lozu (OIV) prognozira „impresivni“ rast proizvodnje: 281 milion hektolitara posle 258 miliona hektolitara 2012. godine. Porast za skoro četvrtinu se očekuje u Španiji, za 7% u Francuskoj. U Novom svetu, na primer, u Argentini, će se proizvesti 27% vina više nego prošle godine.

Stalno se pojavljuju novosti na tržištu koje navode na misli o vlastitom džepu i želucu. Međutim, situacija sa hranom sada, ukupno gledano, izgleda stabilno. Od proleća ove godine svetske cene hrane padaju. U avgustu je indeks cena hrane FAO iznosio 201,8, posle istorijskog rekorda iz februara 2011. godine kada je indeks dostigao 238. Ovo smanjenje cena je, u prvom redu, povezano sa obnovom proizvodnje žita posle suše 2012 godine. Za 2013-14. se prognozira rekordna žetva od 2,5 milijarde tona – rast od skoro 8%.

Međutim, rizik i dalje ostaje. Glavni rizik – mogućnost naglog skoka cena, ako se priroda opet poigra sa nama. Bilo koja suša, slična onoj iz 2012. godine, u SAD ili ZNG, može povećati cene za 15-40%, prognozira FAO.

Dugoročna slika, takođe, postavlja mnoga pitanja. Prema ocenama UN, da bi se do 2050. godine prehranilo celokupno stanovništvo Zemlje, potrebno je povećati proizvodnju hrane oko 2 puta. Istovremeno, već sada, zahvaljujući deficitu novih obradivih površina, povećanju ekoloških rizika i niskom nivou investicija u poljoprivredu, mogućnosti prehrambene industrije su maksimalno iskorišćeni. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je nedavno pozvala sve zemlje sveta da što pre odustanu od starih metoda poljoprivredne politike i da stave akcenat na inovacije i rast proizvodnje.

Na osnovu ovoga naučnici predlažu ekstravagantne načine rešavanja problema prehrane stanovništva Zemlje koje stalno raste. Tako je nedavno grupa studenata iz Kanade dobila nagradu od $1 miliona za ideju da se brašno pravi od specijalno uzgojenih skakavaca. Široka upotreba insekata u prehrani se ozbiljno razmatra kao jedan od načina da se spreči prehrambena kriza.

Prošlog leta su degustatori svečano probali prvi hamburger od veštačkog mesa – koje je napravljeno od matičnih ćelija krave. Mada je po svom izgledu veštačka pljeskavica malo podsećala na pravu, stručnjaci su bili zadovoljni. Istina, proizvodnja ovakvog hamburgera nije jeftina – oko $370 hiljada.

Naravno, naučno-tehnički progres ne treba da stoji na mestu i vremenom će tehnologija pojeftiniti. Ali, bez obzira na to, rešavanje prehrambenog problema treba tražiti mnogo bliže. Tako je indijski stručnjak Devinder Šarma izračunao da bi hrana, koja se sada proizvodi, bila dovoljna za čak 11,5 milijardi ljudi. Samo, ta hrana koja sada postoji treba da se bolje rasporedi i pažljivije koristi.

Svake godine se baca 1,3 milijarde tona hrane. Ekonomski gubici od takvog odnosa prema hrani iznose oko 750 milijardi dolara. Većina tih gubitaka (54%) je na savesti proizvođača. Ostalo se gubi u toku prerade, plasmana i upotrebe. Izlaz može biti u povećanju efikasnosti proizvodnje i poboljšanju sistema monitoringa potražnje i ponude. Prvi nagoveštaji već postoje: 2011. godine je na inicijativu G20 formiran Sistem informacione podrške o stanju poljoprivrednog tržišta. On omogućuje transparentnost svetskog prehrambenog tržišta. Jednostavnije rečeno, omogućava da se bolje vide podaci o zalihama i potražnji hrane i pomaže prilikom izučavanja mehanizma formiranja cena.

Leonid Gurjanov,

Izvor: Glas Rusije    

Nastavak na Vostok.rs...