Izvor: B92, 10.Avg.2013, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UAE: Od pustinje do ekonomskog diva

Beograd -- Investicije Ujedinjenih Arapskih Emirata možda jesu novost za našu zemlju, ali ne i za mnoge druge države širom sveta gde su UAE uložili ogromne količine novca.

Uprkos nagoveštajima da bi Ujedinjeni arapski emirati (UAE) mogli u Srbiju da investiraju u vrednosti od više stotina miliona evra, možda i više od milijardu evra, u našoj zemlji je to dočekano gotovo sa iznenađenjem, jer je malo poznato da su Emirati jedan od najvećih investitora u svetu.

Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je saopštila američka investiciona banka Meril Linč januara ove godine, Ujedinjeni Arapski Emirati ostvariće ove godine rast realne ekonomije od 3,2 odsto, približno kao i prethodne godine.

Iako se procena tamošnjeg ministara privrede Sultana bin Sajeda al Mansurija unekoliko razlikuje, pošto on očekuje rast između 3,5 i četiri odsto, tendencije su potpuno nesumnjive.

Ujedinjeni Arapski Emirati su specifična savezna država, zajednica sedam tradicionalnih monarhija - Abu Dabi, Adžman, Dubai, Fudžejra, Ras al Kajm, Šardž, i Um al Kajvejn - na istočnoj obali Arabije, smeštenih uz obalu Arapskog zaliva (ili kako ga Iranci zovu Persijskog), na potezu od Katara do Omana, južno od moreuza Ormuz.

Prema Forbsovoj listi, u zemljama zaliva, odmah posle saudijskog kralja po finansijskim mogućnostima sledi šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Kalifa bin Zajed al Nahjan.

Pojas koji danas zauzimaju Emirati, Katar i Bahrein bio je pod britanskom vladavinom od 1892. do 1971.

Kada su se Britanci povukli, Katar i Bahrein su se odlučili za status suverenih država a ostalih sedam emirata se udružilo (Ras al Kajm se priključio naredne 1972.), u savez u kojem je emir Abu Dabija šef države, a emir Dubaija - čelnik izvršne vlasti.

Kuća Al Nahjan, vladajuća porodica Abu Dabija, kao i Ujedinjenih arapskih emirata, tom zemljom vlada od samog kraja 18. veka.

Vladarska porodica, koja danas uživa nepodeljen ugled, između ostalog i zbog osvedočeno mudrog i odgovornog ponašanja, u Abu Dabi je stigla sredinom 18. veka iz oaze Liva, smeštene stotinak kilometara južno od obalnog pojasa.

Emirat Abu Dabi ostvaruje oko 60 procenata ukupnog nacionalnog bogatstva Ujedinjenih Arapskih Emirata, a oko 85 odsto produkcije nafte u okviru UAE (njegovo stanovništvo je oko 34 procenta).

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, društveni proizvod zemlje 2012. godine bio je 270 milijardi dolara.

Emirati su na Bliskom istoku treći proizvođač nafte iza Saudi Arabije i Irana. Po rezervama oni su sedmi na svetu. Rezerve Abu Dabija su znatne, dok se procenjuje da su u slucaju Dubaija one gotovo iscrpljenje.

Svest da rezerve nafte nisu neiscrpne, iako su se vladari te zemlje ponašali mudro i za razliku od većine drugih članica OPEK-a nisu prelazili dozvoljene kvote proizvodnje, nesumnjivi je razlog velike investicione aktivnosti Abu Dabija (i Emirata uopšte) i unutar zemlje i tamo gde postoje povoljne okolonosti širom sveta.

Investicije širom sveta

Sa jedne strane čitav niz zemalja nastojao je da privuče investiture iz UAE povoljnim ponudama.

Tako je recimo polovinom devedesetih Mađarski predsednik Arpad Genc predočavao mađarski program privatizacije zvaničnicima UAE, naglašavajući da će ta zemlja dozvoliti iznošenje uloženog kapitala u punom iznosu, kao i potpuno strano vlasništvo u kompanijama.

Tih godina i tadašnji Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela pozivao je investitore iz arapskih zemalja Zaliva da uđu u zajednička ulaganja sa poslovnim ljudima u njegovoj zemlji, kako bi crna većina obezbedila veći deo privrednog "kolača" u ekonomici JAR koja je tada još uvek bila pod dominacijom belaca.

Prema procenama Instituta za međuarodne finansije iz Vašingtona, avgusta 2005. zbog rekordnog priliva petrodolara, kao posledica skoka cene nafte, zemlje Zaliva te godine imale su rast prihoda za oko trećinu veći nego prethodne godine, kada je zarada bila uvećana oko 18 odsto u odnosu na 2003.

Samo u razne građevinske projekte na zapadu investitori iz zemalja Zaliva te godine uložili su oko 120 milijardi dolara.

Tih godina postala je uočljiva tendencija ulaganja na sopstveno tržište, dok je ranije preovlađivalo ulaganje u SAD i druge najrazvijenije zapadne zemlje.

Prema procenama istraživača vašingtonskog Instituta, promena je posledica geopolitičke situacije i sve vidljivije krize u odnosima SAD i drugih zapadnih zemalja sa sve većim brojem arapskih zemalja, uključujući i neke zalivske države.

Tako je februara 2006. Kongresni odbor za nadgledanje stranih investicija u SAD odlučio da dodatno ispita ponudu kompanije "Dubaj ports vorld" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da otkupi britansku kompaniju koja je do tada upravljala komercijanim saobraćajem u šest američkih luka.

Reč je o špediterskim poslovima u lukama u Njujorku, Nju Džerziju, Baltimoru, Nju Orleansu, Majamiju i Filadelfiji. Ukupna investicija bila je vredna 6,8 milijardi dolara.

Usledila je žestoka rasprava na tu temu u Kongresu SAD. Iako je Bela kuća imala suprotan stav od Kongresa, postalo je nesumnjivo da se na kapital iz te regije u SAD gleda drugim očima nego ranije.

Usledila je serija investicija kapitala iz zemalja Zaliva u druge regione sveta.

Tako se novembra 2006 dogodila najveća transakcija u privatnom sektoru u dotadašnjoj istoriji Češke pošto su "Liman braders" za 1,19 milijardi evra kupili sto odsto akcija češkog operatera "Radiokomunikace" u čemu je važnu ulogu imao fond "Al-Baten investment" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prethodne 2005. vlada Ujedinjenih arapskih emirata (UAE) otkupila je udeo u italijanskom "Ferariju" (Ferrari) za 114 miliona evra (137 miliona dolara), posredstvom svoje "Mabdala divelopment" kompanije (Mubadala Development -MDC).

Jula 2007. Investiciona kompanija "Dubai internešenel kepital" (DIC) postala je jedan od većih akcionara evropske aeronatučke grupacije EADS, matične kompanije proizvođača aviona "Erbas", koji proizvodi komercijalne i vojne avione, a poseduje i akcije u "DajmlerKrajsleru" i britanskoj banci HSBC holdings. DIC je takođe prethodne 2006. godine kupio britansku kompaniju "Donkaster" koja pravi delove za borbene avione i tenkove.

Septembra 2007. Emirati Dubai i Katar kupili su značajan akcionarski udeo u Londonskoj berzi akcija (LSE) i skandinavskom berzanskom operateru OMX AB.

Predsedavajući komiteta za bankarstvo u američkom Senatu Kristofer Dod je odmah izjavio da je potrebno "pažljivo ispitati" dogovor američkog Nasdaka (koji je posredovao) i Dubajske berze da bi SAD bile sigurne da "nema implikacija po nacionalnu bezbednost".

Prema podacima koje je Blumberg tada predočio, emirati Dubai i Katar su tokom prethodne godine kupili kompanije u ukupnoj vrednosti 78 milijardi dolara, između ostalog i američki investicioni fond Oh-Zif.

Novembra 2007 "Dubai internešenel kepital" otkupio je deo akcija japanske elektronske industrije "Soni", a iz središta "Sitigrupe" najveće bankarske korporacije SAD, saopšteno je da Investiciona uprava Abu Dabija ulaže 7,5 milijardi dolara u paket finansijskih instrumenata "Sitigrupe".

Predsednik iračke Nacionalne komisije za investicije Sami Al-Aradži novembra 2009. obelodanio je da UAE uzimaju dugoročno u zakup poljoprivredno zemljište u Iraku.

Januara ove godine Turska je sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) sklopila sporazum o energetskom projektu vrednom 12 milijardi dolara.

Ugovorom između turske državne energetske kompanije EUAS i firme TAQA iz Abu Dabija predviđene su dosad najveće arapske investicije u neki turski energetski projekat.

Šansa za oporavak srpske ekonomije

Kad je reč o našoj zemlji, jedna delegacija UAE boravila je u Srbiji avgusta 2003. god. a bilo je reči o ulaganju u energetiku i turizam.

Već prethodno jedna kompanija iz UAE postala je vlasnik većinskog paketa akcija austrijske naftne kompanije OMV koja ima brojne objekte u Srbiji.

Tada je obelodanjeno da je obim spoljnotrgovinske razmene naše zemlje i UAE prethodnih godina iznosio oko 400.000 dolara.

"Etilsalat" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pominjan je docnije vezano za kupovinu srpskog Telekoma.

Posle potpisivanja međudržavnog ugovora o saradnji između Srbije i UAE februara ove godine, usledila je serija razgovora sa predstavnicima kompanije Global kapital advajzers menadžment, što je krunisano potpisivanjem Memoranduma o saradnji kojim se predviđa investiranje te firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u srpsku infrastrukturu i građevinarstvo.

U aprilu, potpisana su dva memoranduma o saradnji s rukovodstvom kompanije Al Dahra, o dokapitalizaciji Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB), u vrednosti od 20 do 40 miliona evra i o prodaji 43 hektara zemljišta u Pančevu za izgradnju rečne luke u tom gradu.

Očekuje se preuzimanje poljoprivrednih kombinata, na osnovu ugovora koji je potpisan marta u Abu Dabiju o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu, vredan 400 miliona dolara.

Trećina investicije odnosi se na kupovinu imovine osam propalih poljoprivrednih kombinata u Srbiji, dok će ostatak biti investiran u opremanje zemljišta sistemima za navodnjavanje, kupovinu savremene opreme i obezbeđenje obrtnih sredstava koja su potrebna za proizvodnju i izgradnju najmanje pet fabrika za proizvodnju stočne hrane.

UAE državna kompanija "Earth" i srpski Jugoimport SDPR potpisali su februara ugovor o zajedničkom razvoju raketnog sistema ALAS (Advanced Light Attack System). Reč je o zajedničkom razvoju i proizvodnji visokosofisticiranih protivoklopnih višenamenskih raketnih sistema.

Predstavnici kompanije Mubadala najavili su ulaganja u vazduhoplovstvo, telekomunikacije, proizvodnju poluprovodnika, obnovljive izvore energije, komunalne usluge i nekretnine.

Najčešće se pominje izgradnja fabrike čipova u Srbiji, kakve je Mubdala prethodno gradila u SAD i u Nemačkoj, a treća bi mogla biti u Srbiji.

Pominje se izgradnja fabrike za proizvodnju sofisticarnih komponenti za avio industriju, saradnja u domenu telekomunikacija, obnovljivih izvora energije, izgradnje gasnih elektrana, kao i u oblasti građevinarstva (hoteli, poslovni prostori i drugi rezidencijalni objekti).

Formiranje aviokompanije Er Srbija, kao i započeta realizacija niza projekata u različitim oblastima između dve zemlje, nagoveštavaju saradnju čije okvire i obim još uvek nije moguće potpuno sagledati.

Nastavak na B92...