Izvor: Politika, 15.Feb.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U tunelu, usred mraka spiskani milioni
Na zamerku Fiskalnog saveta da je olako potrošeno 23 miliona dinara zato što je vrednost radova procenjivana odoka, u „Koridorima Srbije” kažu da su uštedeli i više od te sume
Za tunele „Lipak” i „Železnik” izgrađene pre četiri godine na obilaznici oko Beograda naknadno je potrošeno 23 miliona dinara za dodatne radove, jer je procena obima poslova rađena u mraku i po saobraćajnoj gužvi. Ovo je samo jedan od propusta na Koridoru 10 koje je analizirao i javno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopštio Fiskalni savet kao primer kako budžetski korisnici olako troše novac iz državne kase.
„Koridori Srbije” za „Politiku” nisu hteli da komentarišu nijednu od zamerki koje im se stavljaju na dušu zbog kašnjenja i neprofesionalnog ponašanja na izgradnji Koridora 10. Agenciji „Tanjug” su odgovorili da su tuneli „Lipak” i „Železnik” završeni pre četiri godine i pušteni u saobraćaj bez rasvete, protivpožarnog i bezbednosnog sistema. U međuvremenu je mnogo opreme instalacija nestalo i uništeno, pa su raspisali javnu nabavku za popravku tunela.
– U momentu pregleda nije bilo moguće sagledati i analizirati sve neophodne radove, s obzirom na činjenicu da su tuneli pregledani po mraku i u vreme dok se odvijao saobraćaj. Određene vrste radova moguće je bilo sagledati tek posle zatvaranja tunela i izmeštanja saobraćaja, za šta su se stekli uslovi tek nakon započinjanja radova – navode u „Koridorima Srbije” i tvrde da su ostvarili uštede i veće od 23 miliona dinara u odnosu na ugovorene.
Izgradnja Koridora 10, finansirana najvećim delom iz kredita međunarodnih finansijskih institucija, jedan je od najčešćih primera projekata koga karakterišu mnogobrojna kašnjenja i odlaganja. Glavni razlozi zastoja, prema oceni Fiskalnog saveta, jesu neefikasno sprovedene javne nabavke, eksproprijacije zemljišta i komplikovane procedure ponovnog odobravanja projekata.
„Koridorima Srbije” EBRD je odobrio 150 miliona evra za autoput Niš–Dimitrovgrad, od čega je, zaključno sa julom 2014, iskorišćeno 26 odsto odobrene sume, a na realizaciju se čeka više od četiri godine. Dok je „Putevima Srbije” za obilaznicu oko Beograda EIB odobrio 60 miliona evra, od čega je iskorišćeno 35 odsto, a na realizaciju se čeka već više od pet godina.
Kašnjenje, ali i probijanje budžeta, Fiskalni savet najvećim delom pripisuje nedostatku kapaciteta za upravljanje gotovo svim fazama projekta, od planiranja do izvođenja i nadzora. Ali ukazuje i na činjenicu da firme na tendere izlaze sa nižim ponudama od realnih, pri čemu unapred računaju na mogućnost da finansijsku isplativost projekta poboljšaju naknadnim potraživanjem dodatnih sredstava za nepredviđene troškove.
Bez odgovora „Koridora Srbije” je ostalo i pitanje kako su dozvolili da budžet od 1,9 milijardi dinara za tunel „Brancarevo” na istočnom kraku Koridora 10 bude probijen. Tunel je trebalo da bude završen u junu prošle godine. Uprkos kašnjenju, sredinom prošle godine, češka „Subtera” ubrzala je radove, ali pošto je stepen izvršenih radova od 64,5 odsto dosta manji od 87 odsto povučenih para, izvesno je da će budžet biti probijen, a novac za završetak će morati dodatno da bude obezbeđen. Fiskalni savet ukazuje da je problematičan i kvalitet izvršenih radova.
– Nepredviđeni radovi, kao direktna posledica lošeg planiranja, najveći su uzroci većeg trošenja sredstava. U slučaju tunela „Brancarevo”, sredstva za nepredviđene radove u potpunosti su potrošena iako je projekat daleko od završenog – navodi Fiskalni savet.
I na deonici Brancarevo – Crvena reka, koju grade grčke firme „Aktor” i „Terna”, kašnjenje je posledica lošeg planiranja projekta i nedostatka nadzora za procenu kvaliteta. Projektanti su pretpostavili da je teren stabilan. Po otpočinjanju radova evidentno je bilo da to nije slučaj i da su potrebni veliki radovi na stabilizaciji padina. To će osim kašnjenja prema oceni Fiskalnog saveta dovesti i do probijanja cene od 3,8 milijardi dinara.
U velikom zaostatku je i deonica Staničenje–Pirot, budući da je izvedeno tek nešto više od jedan odsto radova. Grčki „Aktor” je u junu prošle godine počeo gradnju i do juna ove godine bi trebalo da je završi. Vrednost je procenjena na 8,3 milijarde dinara. Mnogo veći problem je sa samim izvođačem i za sada se ne vidi rešenje za povećanje efikasnosti.
– Inženjerska firma nadležna za nadzor ukazuje na to da su interesi države kao poslodavca ozbiljno ugroženi. Izvođač čak ni godinu dana od otpočinjanja radova ne pokazuje inicijativu za povećanje angažovanja na terenu, podnosi planove radova kojima samoinicijativno nameće pomeranje rokova, a u određenim slučajevima sprovodi dodatne radove i stvara troškove bez odobrenja nadzora i poslodavca. Na terenu gotovo i da nema radova, a zbog neaktivnosti na gradilištu uklanjanje gornjeg sloja zemljišta se obavlja već nekoliko puta – navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet upozorava da je neodgovornost presudna za kašnjenje u realizaciji svih infrastrukturnih radova, a propusti su prisutni na svim nivoima i u svim fazama realizacije.
– Od resornih ministarstava, preko državnih preduzeća zaduženih za organizaciju obavljanja infrastrukturnih radova, projektanata, pa do preduzeća i izvođača radova – prisutno je neodgovarajuće, neprofesionalno i nekredibilno ponašanje i odsustvo odgovornosti za obaveze koje su preuzete – navedeno je u analizi javnih investicija.
Rokovi se već uobičajeno probijaju, urađeni poslovi nisu na zadovoljavajućem nivou, a nije poznato da je bilo ko snosio odgovornost za neispunjavanje svojih obaveza.
Marijana Avakumović
objavljeno: 15.02.2015
.jpg)
