Izvor: Blic, 20.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U slamaricama još četiri milijarde evra
Štedeti u banci ili čuvati novac ušuškan u slamarici? Koliko je moja štednja u banci sigurna? Vredi li rizikovati miran san zbog kamate? - pitanja su koja građani svakodnevno sebi postavljaju. U vreme bilo koje krize, pa i ekonomske, život ne može da stane. Procena rizika je osnov za ulaganje uz zaradu, a štednja u banci je u ovom trenutku možda najmanje rizična.
Posle prošlogodišnjeg oktobarskog i novembarskog udara, kada su građani iz banaka uplašeni nadolazećom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetskom ekonomskom krizom povukli blizu milijardu evra, štednja se polako vraća u banke. Prema podacima Narodne banke Srbije, devizna štednja na kraju 2008. iznosila je 4,78 milijardi evra, da bi na kraju februara dostigla 4,92 milijarde evra.
Za razliku od devizne štednje, građani se manje odlučuju za dinarsku štednju. Tako je ona u januaru 2008. iznosila 11,3 milijarde dinara, dok je istog meseca ove godine bila 8,9 milijardi dinara.
Slamarice su u Srbiji, međutim, uvek bile i biće aktuelne. Ne postoji računica koliko novca je u kućnim rezervama. Krajem 2007. godine pominjala se suma od dve do četiri milijarde evra, a kalkuliše se i da se to nije mnogo promenilo do sada.
- Procena je da se rezerve u slamaricama stalno održavaju u tim okvirima između dve i četiri milijarde evra. Ali osim što se pune, i to najviše na osnovu doznaka naših ljudi koji rade u inostranstvu, one se isto tako i prazne. Realno, rezerve u slamaricama bi mogle biti povećane za 700-800 miliona evra, koliko je povučeno iz banaka - ističe mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije.
Nikolić kaže da je najsigurniji vid ulaganja u obveznice stare devizne štednje koje imaju godišnji bruto prinos od sedam odsto i da za to garantuje država Srbija. Sigurna je štednja u bankama.
Prilikom donošenja odluke da li investirati u akcije, državne hartije od vrednosti, dinarsku i deviznu štednju, nekretnine, osim određenih poreskih opterećenja i troškova, koje treba ukalkulisati u profit, rizik investicija je takođe veoma važan parametar. Što je veći rizik, naravno, veći je i dobitak, ali i šansa za gubitkom.
- Oprezniji i konzervativniji investitori će se u takozvanim kriznim vremenima opredeliti za „sigurnija" ulaganja, kao što su razni oblici dinarske i devizne štednje. S druge strane, uvek će postojati investitori koji su spremni da usled želje za većim profitom prihvate veći rizik investiranja u akcije. S obzirom na to da na berzanska kretanja utiču brojni eksterni parametri, ali i makroekonomski, velike su mogućnosti i za dobitak i za gubitak - kaže Marko Bajić, direktor odeljenja za operacije na otvorenom tržištu Narodne banke Srbije.
Većina banaka propisuje minimalnu sumu koja može da se stavi na štednju. Negde je to 50 evra, a ponegde 100, pa i 500 evra. Kolika će biti kamatna stopa zavisi od perioda oročenja i visine uloga. Veći ulog i duži rok podrazumeva i veću kamatu. Najniže su kamate za štednju po viđenju. One iznose od jedan odsto godišnje, dok su za oročenja od mesec do 12 meseci od 1,95 odsto do devet odsto. Najviše se obračunava za devizne štedne uloge na dve do tri godine - između 5,25 do devet odsto.
Kada je reč o dinarskoj štednji, kamatne stope za štednju po viđenju variraju od 0,60 odsto, dok se oročenja od mesec do 12 meseci kreću u rasponu od 6,80 odsto do 16,77 odsto, odnosno na period od dve i tri godine između 6,87 i 18 odsto.
- Na našem tržištu osim klasične štednje postoje razni oblici stepenaste i rentne štednje, bonus štednja, sa deviznom klauzulom, a kamatne stope znatnije variraju od banke do banke. Takođe, potrebno je imati u vidu da kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju mogu biti i fiksne i promenljive u toku perioda oročenja - ukazuje Marko Bajić, direktor odeljenja za operacije na otvorenom tržištu NBS.
Atraktivnost i sigurnost uloga
Zakonom o osiguranju depozita zagarantovana su prava štediša, na obeštećenje u slučaju prestanka rada banke. Isplatu osiguranog iznosa koji sada iznosi 50.000 evra po štednom ulogu garantuje država. Krajem januara 2009. godine stupio je na snagu zakon po kome su štediše oslobođene plaćanja poreza na kamatu na deviznu štednju. Ovo poresko oslobođenje, koje je iznosilo 20 odsto, važiće do kraja ove godine. Na dinarsku štednju se takođe ne plaća porez.
Oročen ulog na šest meseci
- Ulog 1.000 evra, Godišnja 8%, kamatna stopa, Kamata 40 evra
- Ulog 95.000 dinara, Godišnja 14%, kamata stopa, Kamata 6.450 dinara
