Izvor: B92, 01.Nov.2013, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U slamaricama čuvamo 3 milijarde €
Beograd -- Uprkos tome što štednja u Srbiji premašuje 8,4 milijarde evra, građani se ne odriču čuvanja novca u slamaricama.
Procenjuje se da kod kuće i u sefovima čuvaju između tri do četiri milijarde evra.
Računica pokazuje da stanovnici Srbije u bankama u proseku drže oročeno 1.183 evra. Mesečno građani u proseku mogu da ostave sa strane 36 evra.
Najveći motiv za štednju u Srbiji je finansijska rezerva. I u tome se ne razlikujemo u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na druge zemlje. Ono što je i dalje naša osobenost jeste štednja u slamaricama. Grube procene pokazuju da građani u slamaricama i dalje čuvaju između tri do četiri milijarde evra, što je po stanovniku oko 420-560 evra.
Takve navike, s obzirom na to kakva su bila loša iskustva zbog stare devizne štednje i one u piramidalnim bankama, lako se ne menjaju.
Stoga ne čudi ni rezultat najnovijeg istraživanja „Štedni barometar Erste grupe“ za ovu godinu, koji pokazuje da se gotovo svaki drugi građanin Srbije koji štedi opredeljuje za to da stavlja novac u slamaricu. Ali ono što ohrabruje jeste da se povećava štednja u bankama.
"Građani veruju u sigurnost bankarskog sistema Srbije, a što pokazuje i visina ukupne štednje, koja je rasla prethodnih godina, iako postoji trend smanjenja kamatnih stopa. To što građani i dalje više vole da štede u evrima pokazatelj je svežih sećanja iz prethodnog perioda, kada je dinar pokazao slabosti takozvane meke valute, iako su analize pokazale da su mnogo bolje prošli oni koji su se odlučili da štede u dinarima, gde nema poreza na kamatu", ističe Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Držanje novca na računima u bankama je, pre svega, neuporedivo sigurnije od čuvanja novca u gotovini, kod kuće.
"Naravno, negativno iskustvo koje su štediše imale devedesetih i dalje utiče na odluku o tome, iako su sada okolnosti potpuno drugačije. Dodatno, čuvanjem novca u bankama štednja se uvećava. Takođe, ono omogućava i fleksibilnije kreditiranje ako bi bilo više lokalnih izvora finansiranja i na duže rokove", ističe Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste banke.
Šampioni regiona u štednji su Austrijanci i Slovaci, kako u visini prosečnog iznosa štednje, tako i u smislu povećanja mesečne štednje. Austrijanci štede u proseku 181 evro mesečno.
U poređenju s nama, to je čak pet puta više. Slede slovačke štediše, koje svakog meseca odvajaju 90 evra.
"Austrijanci štede dvaput više od Slovaka. Međutim, s obzirom na činjenicu da je prosečan austrijski godišnji dohodak preko četiri puta veći od slovačkog, to je izuzetan rezultat", kaže Peter Bosek, član Upravnog odbora u Erste banci Austrija.
Gotovo sve zemlje centralne i istočne Evrope, ali sa izuzetkom Srbije, uspele su da svoju stopu štednje održe stabilnom u 2013. godini.
Međutim, istraživanje pokazuje da oko trećine Hrvata i građana Srbije kaže da uopšte ne štedi, što se objašnjava činjenicom da je njihovo ukupno zadovoljstvo štednjom među najnižima u regionu.
Regionalna razlika se može primetiti u balkanskim zemljama, gde gotovo svaki drugi Srbin čuva gotovinu kod kuće ili u sefu, dok se 80 odsto Hrvata koji štede opredeljuje za neki finansijski proizvod.
UMESTO U BANKAMA: Srbi u slamaricama čuvaju 3 milijarde evra!
Izvor: Telegraf.rs, 01.Nov.2013
Računica pokazuje da naši građani u bankama u proseku drže oročena 1.183 evra. Mesečno građani u proseku mogu da ostave sa strane 36 evra
