Izvor: B92, 27.Okt.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U slamaricama bar tri mlrd. evra
Beograd -- Štednja u bankama premašila je sedam milijardi evra, a u javnosti se operiše da u kućnim trezorima još ima oko tri milijarde evra.
Niko ne saopštava kako se došlo do tog iznosa, a čini se da je nastao prostim sabiranjem i oduzimanjem onoga što se dešavalo 2002, kada je zamenjeno nemačkih maraka za deset milijardi evra.
Pošto je do sada na štednju položeno sedam milijardi evra - tri negde "lutaju" - piše Politika..
Upućeni kažu da u "slamaricama" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mora biti više od tri milijarde evra. Kakav-takav razvoj u poslednjih deset godina ne može se zanemariti, kao ni činjenica da je u zemlju od tada, po raznim osnovama stiglo 75 milijardi dolara neto. Od kredita, donacija, doznaka, privatizacije"
Da je Srbiji potreban svaki evro nove štednje svedoči i podatak Svetskog ekonomskog foruma koji nas je po stopi nacionalne štednje (ukupna štednja u odnosu na BDP) svrstao na 131. mesto od 142. zemlje. Sve priče da smo siromašni i da nemamo od čega da štedimo padaju u vodu pred samo jednom činjenicom da su u odnosu na nas mnogo bolje rangirane zemlje koje imaju mnogo manji BDP po stanovniku od nas.
Akcije mogu da donesu bogatstvo, ali nose rizik
Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe, kaže da rizičnija ulaganja donose veću zaradu, jer zašto bi neko preuzeo rizik ako mu taj posao ne bi dao šansu za veći profit. Trenutno, najmanje je rizično štedeti i to u devizama, kao i kupovati obveznice stare devizne štednje. Neizvesnije je, kaže, investirati u akcije, ali one nose i najveći potencijal za zaradu. "Ko je, na primer, tokom prošlogodišnje Nedelje štednje kupovao akcije NIS-a, imao je prinos od 30-40 odsto. Međutim, to nije nikakav garant za budućnost", kaže Gujaničić. Ko se opredeli da ulaže u nekretnine i očekuje prihod od iznajmljivanja mora da zna da je trenutno prinos na tu investiciju niži nego na štednju u banci i iznosi svega tri, četiri odsto godišnje, što je posledica nerealno visokih cena nekretnina.
Bankari kažu da su, koliko je do njih, učinili sve da novac iz kućnih trezora završi na štednji u bankama.
Jelena Petrović, ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke kaže da nesporno još uvek veliki broj štediša nema poverenje u banke i da veliki iznos ušteđevine čuvaju na alternativnim mestima. Važno je da se ovaj trend menja i da sve više ljudi štedi u bankama zato što prepoznaju korist ovakvog čuvanja novca.
Banke ova sredstva koriste u daljem poslovanju zavisno od same poslovne politike. Treba imati u vidu, kaže ona, da su u odnosu na region u Srbiji kamatne stope na štednju jako visoke, a osnovni su razlog da se klijenti motivišu da štede u bankama.
Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić kaže da je procena od tri milijarde evra u "slamaricama” rađena na osnovu informacija iz perioda konverzije nemačkih maraka u evro. On smatra da je teško proceniti da li je iznos van redovnih novčanih tokova u ovom trenutku još uvek na tom nivou, a pogotovo koji deo tog iznosa je sklonjen u takozvane slamarice.
"Što se tiče aktivnosti banaka usmerenih na prikupljanje sredstava, najvažnije je naglasiti to da banke omogućavaju čuvanje novca uz maksimalnu sigurnost za deponente. Tek onda sledi stimulacija štediša u vidu raznovrsne ponude štednih proizvoda i kamatnih stopa koji im donose prinos na depozite", kaže on.
Rebić navodi da, kada je u pitanju guvernerova preporuka, ne očekuje da ona negativno utiče na polaganje depozita, imajući u vidu da su uslovi za štednju u našoj zemlji i dalje atraktivni. "Važno je da svi relevantni činioci u zemlji ulože svoj maksimum u kreiranje poslovnog ambijenta koji pogoduje investicijama i ekonomskom rastu, što će pomoći realizaciji projekata u koje građani žele da ulože svoj novac", kaže Rebić.
Direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević smatra da guvernerova preporuka neće obeshrabriti štediše i da neće biti smanjenja uloga, jer su kamate na štednju kod nas i dalje dva puta veće nego u zapadnim zemljama.
"Onima kojima je važna sigurnost, štednja u banci je najbolje rešenje. Jer, ko daje pare na oročenu štednju ima siguran i stabilan prinos. Novac se može uložiti i na druge načine, ali tu može i da se dobije, ali i izgubi", kaže Milićević.
