Izvor: B92, 02.Apr.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U regionu cene rastu više od plata

Banjaluka/Zagreb -- U državama u regionu cene osnovnih životnih namirnica rastu više nego plate, što smanjuje životni standard kod većine građana.

Prosečna plata u Hrvatskoj i BiH, odnosno Republici Srpskoj nije dovoljna za podmirenje svih potreba domaćinstva

U Republici Srpskoj poslednjih meseci došlo je do velikog skoka cena, što se odrazilo na kupovnu moć ovdašnjeg stanovništva, koje u većini ne raspolaže sa dovoljno novca da obezbedilo sve osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << životne namirinice.

Cena vekne hleba sada je od jedne do 1,30 konvertibilnih maraka, za litar mleka treba izdvojiti oko 1,5 KM, a za litar ulja čak 3,5 KM (jedna KM je pola evra). Prosečna potrošačka korpa, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosi nešto više od 600 KM (300 evra), dok takozvana sindikalna iznosi više od 1.500 KM.

Razlika između statisitičke i sindikalne korpe je ta što sindikalna potrošačka korpa obuhvata i sve mesečne obaveze jednog domaćinstva, kao što su struja, telefon, obuća, odeća, komunalne usluge.

Prosečna plata u RS se kreće nešto iznad 600 KM, a prosečna penzija u RS je 250 KM, koliko iznosi i najniža plata u ovom entitetu BiH. Oko 27.000 penzionera ovog entiteta prima najnižu penziju u visini od 150 KM.

U udruženju potrošaca RS upozoravaju da cene osnovnih životnih namirinica neprestano rastu i ukazuju na potrebu uvođenja nulte stope poreza za te proizvode.

Alarmantni su i podaci da je poslednjih godina u RS prepolovljen prinos žitarica i da je prošle godine bilo nezasejano 40 odsto oranica. Vlada RS najavila je početkom ove godine da će u okviru programa zaštite socijalno ugroženih kategorija izdvojiti 22 miliona KM.

Predviđena je i pomoć najugorženijim kategorijama stanovništva za sufinansiranje utrošene električne energije i to u visini od 11 KM mesečno.

U Hrvatskoj je u poslednje vreme smanjen pritisak na povećanje cena, pa su neke početkom februara čak "otišle dole" za osam do 12 odsto, pri čemu je vlada garantovala da, posle jesenjeg skoka, cene hrane, struje i gasa za domaćinstva, hleba, mleka i mlečnih proizvoda, neće biti menjane do leta.

Mleko košta od 4,5 do šest kuna (jedna kuna je oko 11 dinara), vekna hleba od četiri kune pa naviše, litra ulja staje od 13 kuna naviše, so tri kune, krmenadle 43, piletina od 25, šećer je nešto iznad šest kuna, dok je cena benzina odavno prešla psihološku granicu od osam kuna.

Prosečna neto plata na državnom nivou za decembar 2007, od kada su zadnji podaci, spustila se ponovo ispod 5.000, odnosno na 4.958 kune, a u januaru je povećana za 61 kunu, tako da iznosi 5.019 kuna.

Nominalni porast na godišnjem novou za januar 2007. iznosi 5,9 odsto, što je poništila inflacija od 6,2 odsto, tako da su januarske plate realno smanjene.

Na inflaciju je delovalo jesenje povećanje cena voća za 17 odsto, povrća 16 odsto, hleba devet odsto, iako su mnoge specijalne vrste poskupele i više, a mleko i mlečni proizvodi poskupeli su za osam odsto u odnosu na početak 2007.

Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu po računu Nezavisnih hrvatskih sindikata za februar iznosi 6.432 kune, s tim da na prehranu ode nešto manje od 40 odsto, a prosečna neto plata pokriva oko 77 odsto korpe u koju su uključeni i troškovi higijene, prevoza, kulture i stanovanja, ali ne podstanarstvo, koje nosi dodatnih 250 evra.

I vrednost potrošačke korpe se značajno razlikuje od grada do grada, pa je najjeftinija u Varaždinu (5.858 kuna), u Zagrebu je 6.191 kunom, a najskuplja u Pula gde iznosi 7.323 kune.

Kako penzija i uz mala povećanja kroz podešavanje s porastom plata iznosi manje od 40 odsto prosečne plate, jasno je da se njome može pokriti manje od polovine troškova, a uz penzionere ugroženi su i korisnici socijalne pomoći i radnici u granama privrede i u županijama koje su ispod prosečno plaćene.

Iako je početkom godina postignut dogovor između vlade, proizvođača i sindikata o smanjenju nekih cena, sve sindikalne centrale osim jedne, čiji je šef postao zvaničnik u HDZ-ovom državnom aparatu, dogovorile su se da 12. aprila protestvuju u centru Zagreba i traže povećanja plata shodno troškovima života.

Zanimljivo je i da Hrvati sve ređe idu u kupovinu u susedne zemlje, pre svega u BiH, uz konstatacije da su cene otprilike iste kao u Hrvatskoj osim lekova, koji se, sem što su jeftiniji, mogu kupiti bez recepta koji je za mnoge lekove obavezan u Hrvatskoj.

Nastavak na B92...