Izvor: Večernje novosti, 09.Jan.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U prodavnicu samo sa kešom?!
VLASNICI malih trgovinskih radnji mogli bi potpuno da "izbace" POS terminale, koji njihovim kupcima omogućavaju plaćanje platnim karticama. Razlog su najave da će uskoro porasti troškovi korišćenja "plastičnog novca", uvođenjem fiksne naknade po svakom računu. Sada svi trgovci za korišćenje ovog uređaja plaćaju proviziju koja zavisi od visine računa. Taj trošak iznosi od dva do 2,5 odsto vrednosti plaćene robe. U Evropi taj trošak je čak i do sedam puta manji. Ako se uvede fiksna >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naknada od 20 dinara po računu, to će male trgovce naterati potpuno da odustanu od ovakvih uređaja, pa njihove mušterije neće moći da plaćaju karticama. Vlasnicima samostalnih trgovinskih radnji se to ne bi isplatilo, jer su pazari najčešće veoma skromni, a izdvajanje od 20 dinara i za račun od 100 dinara, bio bi preveliki trošak trgovca. - Zasada nema zvaničnih informacija o promenama u poslovanju sa POS terminalima, u STR i dalje funkcionišemo po starom principu - kaže vlasnik jednog beogradskog minimarketa. - Suštinski, provizija za POS terminal je nešto o čemu se pregovara sa bankama. Kao trgovac i kao deo usluge, to morate da imate, a provizije nisu male. Ne vidim logiku sa fiksnom naknadom za STR, kojih ima u značajnom broju na domaćem tržištu, jer time teraju male trgovce u proces trgovine isključivo "živim novcem", što će dodatno smanjiti njihov mali prosečan račun. Većina vlasnika samostalnih trgovinskih radnji smatra da se ovakvim najavama "ispipava puls" malim trgovcima, jer nema logike ni da banke ostanu bez, ipak, značajnog broja POS terminala, koji postoji u malim radnjama. - Osnovni problem u Srbiji je što nadležni u Narodnoj banci ne žele da smanje troškove transakcija pri korišćenju platnih kartica, koji su u Srbiji, u proseku, između dva i 2,5 odsto - kaže, za "Novosti", Dragoljub Rajić, privredni konsultant. - Isti troškovi, na primer, u Nemačoj iznose svega 0,35 odsto, dakle šest i više puta su manji, jer je tamošnja nacionalna banka uvela marginu u koju moraju da se ugrade i banke i sistemi za izdavanje i funkcionisanje platnih kartica ("viza", "dajners", "masterkard"...) Svi trgovci koji kupcima nude i mogućnost da robu plate platnim karticama, sve troškove provizije kalkulišu u cenu proizvoda. Tako i taj izdatak, na kraju, plaća potrošač. A to je još jedan u nizu razloga zašto su isti proizvodi u Srbiji skuplji nego u zemljama EU. REŠENjE U PAUŠALU DOKLE god se mali trgovci i potrošači ne organizuju u snažna udruženja i ne izbore za svoja prava, biće moguće uvođenje ovakvih fiksnih naknada na POS terminale. Trgovci sada imaju izbor ili da ih ne koriste ili da ove cene ugrade u troškove svog rada, čime će se trošak preneti na potrošače. - Trgovci bi trebalo da se udruže i da zajednički pregovaraju sa vlasnicima POS sistema i da umesto po svakoj transakciji odrede neki paušal, koji je njima prihvatljiv, prema mesečnoj visini prometa, pa da to bude isplativo i za jednu i za drugu stranu - smatra Rajić.
Nastavak na Večernje novosti...
