Izvor: B92, 17.Maj.2012, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U martu dug veći 104 evra u sekundi
Novi Sad -- Javni dug Srbije na kraju marta bio je oko 14,62 milijardi evra, što znači da je tokom meseca povećan oko 270 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.
Međutim, ono nije saopštilo koliko je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ali je prešao zakonom propisanu granicu od 45 odsto.
"Uz optimističke prognoze, pri deset posto nominalnom rastu BDP-a u odnosu na prošlu godinu, udeo javnog duga u martu je iznosio 46,6 odsto", kaže ekonomista Miroslav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zdravković.
On podseća da je javni dug bio tik uz zacrtanu granicu od 45 odsto i na kraju 2010. godine i početkom 2011. godine, kada je usvajan Zakon o budžetu.
Biće bolje u drugom poluvremenu
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić naglasio je da objavljeni budžetski deficit nije dobra vest, „i to je nešto što bi svakoga u zemlji trebalo da brine”, ali da treba imati u vidu da je na to uticalo nekoliko faktora, među kojima su jaka i oštra zima, kao i činjenica da smo u izbornoj godini. Po Erićevim rečima, "ne bi trebalo širiti paniku” jer se radi tek o prvom kvartalu i postoji mogućnost da se u preostalom delu godine budžetski deficit smanji.
"Tada je iznosio 44,6 odsto, a na kraju prošle godine je bio bitno iznad te granice s udelom od 48,7 odsto, uz veliku verovatnoću da je premašio 50 odsto BDP-a na početku ove godine", dodaje.
Međutim, nije tu pitanje samo koliko iznosi javni dug već već i kojom dinamikom raste. "Samo u febrauru je rast javnog duga izneo 270 miliona evra, što je devet miliona evra dnevno ili 104 evra u sekundi", upozorava Zdravković.
Po njegovim rečima, kada gledamo prihodnu stranu budžeta, najveći doprinos rastu deficita imale su izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kojima je udeo opština i gradova u porezu na dohodak građana povećan sa 40 na 80 odsto. Zbog toga su prihodi od poreza na dohodak građana u budžetu prepolovljeni, tačnije, smanjeni osam milijardi dinara.
On kaže i da će se "nova vlada Srbije naći u poziciji da neće biti u stanju da se dalje zadužuje te će biti pod pritiskom da potpuno promeni poresku politiku i javnu potrošnju, što pod spoljnim pritiskom, a što usled situacije u kojoj će se naći".
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je, međutim, da je pitanje budžetskog deficita gotovo alarmantno i trebalo bi ga hitno rešavati, ističući da će za buduću vladu najkrupniji problem biti kako u kratkom roku zaustaviti širenje postojećeg jaza u budžetu.
"Gotovo da više nema mesta nikakvom odlaganju, niti kalkulisanju ili žmurenju na probleme, jednostavno, doći ćemo u sitaciju da ćemo morati svim legitimnim sredstvima da se borimo protiv tako visokog deficita", rekao je Nikolić.
