Izvor: Politika, 26.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U klopci stranih zajmova
Guverner NBS Radovan Jelašić još ne zna koja je granica do koje će ići u odbrani kursa dinara, ali se zato devizne rezerve krune i za inostrane zajmove koji su uzeti bez kontrole
Dokle će trajati „gordo posrtanje” dinara, s koliko će ga miliona evra iz deviznih rezervi Narodna banka još podupirati i koliko će izgubiti na vrednosti – niko ne zna. Pa ni guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Kao što je tvrdio da nema donje granice u njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jačanju, dosledno tu granicu ne vidi ni u sunovratu. Problem je ovog puta što ta obrnuta operacija košta. I to puno. Koliko, za sada je teško izračunati, što za ovu priču i nije od presudne važnosti.
Teško skrpljene devizne rezerve od oko devet milijardi evra, uglavnom štednja, obavezne rezerve banaka i nešto malo državnog kapitala, tope se kao led na suncu. Za samo nekoliko sedmica potrošeno je pola milijarde evra, a dinar nezaustavljivo nastavlja da pada. Dokle – niko ne zna.
I dok kurs leti dole, svi, pa i NBS, nešto iščekuju. Jedni s posebnom pažnjom čekaju božićne i novogodišnje praznike i dolazak gastarbajtera od kojih se očekuje da donesu hrpe deviza, a da ih mi otkupimo po mnogo nižoj ceni. Drugi snevaju da će se Srbija kroz tek zakovitlanu globalnu finansijsku krizu jevtino provući.
Izgleda, međutim, da od svega toga nema ništa. Pojedini bankari tvrde da se guverneru, a preko njega svima nama, kao bumerang vraća nekontrolisano zaduživanje preko takozvanih kros border kredita, odnosno zajmova koje su „domaće banke sa stranim kapitalom” omogućavale srpskim firmama iz fondova svojih centrala u inostranstvu, zaobilazeći tako pravilo NBS o polaganju obavezne rezerve. Tako su te banke, uz prećutno odobrenje NBS, do kraja avgusta ove godine unele oko 3,6 milijardi evra ili pet milijardi dolara.
Pojedini ekonomisti su u doba cvetanja takvih zajmova upozoravali da će nam se ti krediti grdno osvetiti kada dođe vreme za njihovu otplatu i da će se na udaru naći devizne rezerve zemlje, a platni deficit postati još prenapregnutiji.
Stizala su, međutim, „bensedin” umirenja da to nisu dugovi države, već realnog sektora i građana i da će oni o tome „lupati glavu” kada dođe vreme otplate. I došlo je jer je počelo osetnije vraćanje tih pozajmica. Upravo se dinari masovnoi masivno, preko deviznog tržišta, menjaju za devize radi plaćanja tih računa. Pošto deviza nema dovoljno, a da kurs ne bi odleteo u nebo, NBS je prinuđena da dnevno interveniše desetinama miliona evra. I tako spasava one kojima je mesecima gledala kroz prste i pored upozorenja stručnjaka.
Još u vreme višemesečnog jačanja dinara u odnosu na evro bilo je ekonomista koji su tvrdili da se inflacija i kakva-takva privredna aktivnost ne mogu zasnivati na jevtinom deviznom kursu, kao i da će nam se pospešivanje uvoza na takav način osvetiti visokim trgovinskim i platnim deficitom, a da će „plitko”, skoro dnevno, devizno tržište početi da traži sve veće sume strane valute kojih baš tada neće biti dovoljno.
Neravnoteža je sada tu. Pitanje je kako je „ispeglati”, a da devizne rezerve ne zapadnu u još veća iskušenja.
Da li je, možda, vreme da od MMF-a već sada zatražimo raspoloživu 2,1 milijardu dolara, koliko na osnovu naše kvote možemo da povučemo ili da još neko vreme spavamo na lovorikama okvirnih 520 miliona dolara? Monetarne i ekonomske vlasti moraće da se ozbiljnije pokrenu u otklanjanju uzroka pada kursa nacionalne valute, a ne da samo svakodnevnim deviznim intervencijama leče povišenu temperaturu srpske privrede, nemajući tačnu dijagnozu pravih žarišta bolesti koja je snašla naš dinar, a preko njega i ekonomiju. Ako se svet digao na noge da se spase od finansijske krize i recesije, kao i da predupredi još teže posledice, pitanje je šta čekaju vlasti u Srbiji.
Iako mnogi veruju, vreme nije saveznik Srbije. A možda su kurs i osipanje deviznih rezervi tema za celodnevno razmatranje u parlamentu?
Slobodan Kostić
[objavljeno: 27/11/2008]
