Izvor: B92, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U julu deflacija posle 10 godina
Beograd -- Prvi put posle 10 godina u Srbiji nije zabeležena inflacija, već deflacija od 0,1 odsto, saopštilo Ministarstvo finansija.
Zahvaljujući restriktivnim merama monetarne politike Narodne banke i čvrstoj budžetskoj politici Ministarstva finansija, zaustavljen je rast cena industrijskih proizvoda, a u julu je došlo i do sezonskog sniženja cena poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.
Mere NBS i Ministarstva finansija su, kako se ističe, uticale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na obaranje ukupne dosadašnje inflacije u 2006. godini, koja nakon prvih sedam meseci iznosi 5,6 procenata. Ministarstvo finasija očekuje nastavak takvog trenda, što će, kako se ističe, "sasvim izvesno rezultirati ostvarenjem projektovane jednocifrene inflacije u ovoj godini".
Međutim, pitanje je da li će se stabilan kurs i cene održati i na jesen, jer ekonomisti upozoravaju da više cene dolaze u septembru. Inflacija je u junu bila na nuli, na šta su uticali pad vrednosti evra u odnosu na dinar i pad cena sezonskog voća, a, sem alkoholnih pića i usluga u restoranima, nema poskupljenja osnovnih namirnica.
I pored toga, kućni budžet izgleda da je nedovoljan. U septembru, posle godišnjih odmora i početka školske godine, kada je novac najpotrebniji, obično skaču i cene. Zamenik direktora Zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da taj skok ne bi trebalo da bude veliki jer su, kako se čini, rast kredita i plate u javnom sektoru stavljeni pod kontrolu. "I ove godine postoji realan rast plata. Gledajući na maj prošle godine, on je jedan do dva odsto, što je minimalno, ali postoji. Međutim, vodeći faktor formiranja tražnje jeste kreditna ekspanzija. Ona je izgleda zaustavljena u junu, barem sudeći po rastu cena", kaže on.
Na inflaciju utiču i cene koje su pod kontrolom države. Ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je da do kraja ove godine neće biti menjane cene telefonskih usluga, a struje do aprila sledeće godine. Ekonomista Jurij Bajec ne veruje da je to ekonomski mudar potez. "Ako bi to bilo ostvareno, to bi značilo da se jedna neminovnost, iz predizbornih ili drugih razloga, prebacuje na sledeću godinu. Time, naravno, ništa nismo dobili, dobićemo samo duplo veći račun koji mesec kasnije", kaže Bajec.
Ekonomisti procenjuju da bi u narednim mesecima dinar trebalo da ostane jak u odnosu na evro, ali to, kako kažu u Narodnoj banci Srbije, niko ne može pouzdano da zna jer će kurs zavisiti od ponude i potražnje deviza.
.jpg)
