Izvor: B92, 04.Jun.2015, 15:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"U ćumezu nema kvalitetne proizvodnje"

Nivo kvaliteta većine srpskih proizvoda je nedovoljan za osvajanje strogih zahteva svetskog tržišta zbog čega je Srbija nisko plisarana na globalnom tržištu.

"S druge strane, i kupac traži stalno nove proizvode, što znači da inovativnost mora izuzetno da bude izražena, a u Srbiji je, takođe, i stopa inovativnosti na vrlo niskom nivou", rekao je rukovodilac Centra za kvalitet kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka Slavko Arsovski.

Zbog toga, kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbija praktično nije još spremna za međunarodnu utakmicu.

Podsetivši da je Srbija imala veliki uzlet početkom 90-ih godina prošloga veka kada je formiran Nacionalni komitet, čije je uvođenje podržavala država, Arsovski je rekao da je to trajalo do 2002. godine, posle čega je, kako je rekao, počeo drugačiji proces i sve je prepušteno organizacijama, a u međuvremenu krenuli su i tranzicioni procesi, koji su usporili rad na podizanju kvaliteta.

“Međutim posmatrano sa aspekta koliko je organizacija ušlo u proces unapređenja kvaliteta i dobijanja sertifikata, Srbija je iznad svetskog proseka”, objašnjava on.

"Problem je u tome što u tom svetskom proseku su mnoge zemlje manje razvijene od Srbije i u suštini mi tim podatkom ne možemo nešto posebno da se ponosimo", rekao je Arsovski i naveo da Srbija ima manje sertifikata po glavi stanovnika od Slovenije, Mađarske, pa čak i Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

"Mi praktično, tek sada, imamo potrebu organizacija da rade na kvalitetu, a kako nažalost država nedovoljno ulaze ili skoro ništa, one moraju iz svog profita da izdvajaju sredstva za unapređenje kvaliteta i to uglavnom rade samo za proizvode za koje je uslov za prodaju na svetskom tržištu", rekao je Arsovski i dodao da organizacije troškove kvaliteta ugrađuju u cenu proizvoda, što znači da moraju da daju niže plate i da smanjuju druge troškove.

Arsovski ističe i da je situacija drugačija kod firmi sa dominantno stranim ulganjima, koje su, kako je rekao, postale tačke koje svetle, oko kojih se svi okupljaju, kao što je Fijat, čiji kooperant može postati firma koja ima sistem kvaliteta.

On ističe da ima i puno proizvoda za koje, kako je rekao, ne očekujete da u takvom ćumezu stvaraju kvalitetan proizvod.

"Bio sam konsultant u više od 150 firmi, uglavnom vrlo malih firmi, gde sam video izuzetne proizvode, gde nekoliko ljudi, na malom prostoru, pravi izuzetan proizvod i to ne jednostavan poput rakije i ratluka, već složen, kao što je primera elektronski rulet koji proizvodi firma iz Niša i izvozi po celom svetu", rekao je Arsovski, i dodao da je tu firmu osnovalo 30 mladih ljudi koji su završili Elektronski fakultet u Nišu.

Poljska je sa sistemom kvaliteta bila iza Srbije početkom 90-ih godina prošloga veka, a danas je to suprotno.

Naglašavajući da je u Poljskoj sada industrija jaka i da je stopa rasta industrijskog bruto proizvoda najjača od svih zemalja u tranziciji, Novicki je rekao da je za industriju bazni standard ISO 9001, kao i da se sve više koriste i drugi sistemi, poput za zaštitu životne sredine i za bezbednost radnika.

Nastavak na B92...