Izvor: B92, 25.Nov.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čije ime Rijad igra naftne igre?
Rusija je spremna da bude solidarna sa zemljama članicama OPEK-a ako se one dogovore 27. novembra da smanje proizvodnju nafte kako bi se zaustavio pad cena.
Od ukupne svetske proizvodnje na Rusiju otpada 14 odsto. Među članicama OPEK-a, na koje otpada 40 odsto svetske proizvodnje, za smanjenje proizvodnje najviše se zalažu Iran, Venecuela i Kuvajt.
Ruski ministar energije Aleksandar Novak kaže da budžet Rusije zavisi od nafte i gasa, pa je logično što se traži >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rešenje.
Ministar finansija Anton Siluanov je juče, sa govornice Međunarodnog finansijsko-ekonomskog foruma u Moskvi, kazao da Rusija gubi od 90 do 100 milijardi dolara zbog pojeftinjenja nafte i 40 milijardi dolara godišnje zbog zapadnih sankcija. Zanimljivo da se juče oglasila i Spoljnopolitička služba Evropske unije sa izjavom da nije u mogućnosti da proceni koliku štetu Rusije trpi zbog ekonomskih sankcija EU. Sa druge strane, Aleksandar Uljukajev, ministar ekonomskog razvoja Rusije, izjavio je da se on apsolutno nije saglasan s tim da Rusija od zapadnih sankcija gubi 40 milijardi dolara godišnje.
Konačna odluka o proizvodnoj kvoti umnogome zavisi od stava najvećeg izvoznika Saudijske Arabije. Do sada Rijad nije želeo da smanji količinu nafte koju proizvodi.
U Moskvi ne skrivaju da su minulih dana preduzeli diplomatsku ofanzivu da postignu dogovor o smanjenju proizvodnje kako ne bi došlo do novog dramatičnog pada cena. Predlog je da se u 2015. godini smanji proizvodnja nafte za 15 miliona tona.
Eksperti su saglasni da je glavni razlog pada cena nafte povećana proizvodnja, pa je tržište reagovalo na činjenicu da je ponuda veća od potražnje. Na to je uticao ne samo povratak Libije na naftno tržište, već i veća prozvodnja nafte iz škriljaca u SAD.
Glavni finansijer Lukojla Leonid Fedun kaže da je Rusija već krajem avgusta smanjila vađenje nafte zbog sankcija Zapada. Najveće smanjenje koje Rusija sebi može da dopusti je 500.000 barela dnevno, što je oko 68.000 tona.
Svetske cene nafte su osetno počele da padaju sredinom godine - američka nafta je skliznula sa 105 dolara na ispod 80 po barelu, dok je „brent“ pao sa 104 takođe na manje od 80 dolara. Inače, Rusi prodaju naftu marke „urals“ čija se cena izračunava u odnosu na „brent“ koji se dobija i u severnim morima.
Rusija je poslednjih pet godina povećavala vađenje nafte i godišnji rast je u proseku bio 1,4 odsto. Tako je 2009. dobijeno 494 miliona tona nafte, a lani 523 miliona tona.
"Mnogi govore da cene na naftu padaju zbog mogućeg dogovora Saudijske Arabije i SAD kako bi se srušila ruska ekonomija. Ali tu su i ekonomski pokazatelji, veća je ponuda od potražnje. Na tržištu se pojavila nelegalna nafta koja se prodaje za 30 dolara za barel. A postoje i potezi na svetskom tržištu čiji je cilj da se obezvredi rublja", rekao je ruski predsednik Putin govoreći o ceni nafte.
Ako se Rusija dogovori sa Saudijskom Arabijom da se smanji proizvodnja za 1,5 milion barela dnevno (oko 200.000 tona) veruje se da bi to odmah dalo efekta i da bi se zaustavio pad cena.
Za vreme nedavnog boravka ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Rijadu, njegov domaćin princ Saud Fejsal al Saud ga je uveravao da nisu tačne priče da su oni na nagovor Amerikanaca povećali proizvodnju da bi tako zadali ekonomski udarac Rusiji.
Postoji i druga teorija, po kojoj Saudijska Arabija ide na smenjenje cene nafte da bi izbacila iz konkurentske borbe Ameriku koja ne može da izvozi naftu i gas dobijenu iz škriljaca jer bi njene kompanije poslovale sa gubicima. Njihova cena rentabilnosti je oko 80 dolara za barel.
Posle razgovora, Lavrov je izjavio da Rusija i Saudijska Arabija imaju zajednički stav da cenu energenata treba da određuju samo tržišni zakoni ponude i potražnje a ne politika.
Da li zbog najavljenih mogućih dogovora oko količina nafte koje će se vaditi ili zbog nečeg drugog, tek od polovine ovog meseca cena crnog zlata je polako počela da raste. Tako se juče barel nafte marke „brent“ prodavao za 80,7 dolara.
