Izvor: B92, 19.Okt.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji skupo i uvozno i domaće
Beograd -- Osim uvoznog gasa, koji je u Srbiji skuplji nego u okruženju, u Srbiji su skuplji i domaći proizvodi, koji su u Crnoj Gori i BiH jeftiniji i do sto dinara.
Pravog obajašnjenja zašto je to tako još nema. Mlečna čokolada "Galeb" od 100 grama u crnogorskim radnjama "Maksi" košta između 51 i 57 dinara, a u Banjaluci 45 do 49 dinara. Tu čokoladu, u istom trgovinskom lancu, ali u Srbiji - zemlji u kojoj se proizvodi, građani plaćaju i do 35 dinara više.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Srbiji je skuplje i "Imlekovo" mleko "Moja kravica", margarin "Dobro jutro", "Plazma" keks, "Don kafa".
Dok država ne daje jasno objašnjenje za ovakvu situaciju, građanima je, čini se, sve jasno.
"Mislim da svi znamo, kada nema stranih kompanija, kada je monool u pitanju, ili 'oligomonopol’, tako stoje stvari”, "Kada budemo imali sređenu državu, onda ćemo imati i sređene cene", neka su mišljenja pojedninih građana Srbije.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su dve kompanije – "Delta" i "Salford" - monopolisti.
"Ne radi se o tome da su samo Salfordovi proizvodi u Crnoj Gori jeftiniji nego u Srbiji, već se linearno zapravo radi o svim proizvodima koji postoje i ovde i tamo", kaže Rade Pribićević iz kompanije Salford.
"Za to ima više razloga. Prvi i osnovni jeste kurs evra. Tačno je da je evro podcenjen, sa takvim kursom su izvoznici destimulisani. Drugi razlog je činjenica da je u proseku PDV u zemljama u okruženju u proseku jedan procenat niži nego što je ovde. A treći razlog što mi na tim izvoznim tržištima nemamo tu vrstu marketinške podrške koju uživamo na domaćem tržištu i moramo da budemo konkurentni sa cenom", objašnjava Pribićević.
Dok predstavnici obe firme to negiraju i ne misle da svoje učešće na tržištu zloupotrebljavaju, član Saveta za borbu protiv koruopcije Danilo Šuković kaže da su više cene posledica zloupotrebe monopola.
Šuković upozorava da država ne samo da se nije ozbiljno bavila tim problemom, već nije preduzela mere kojima bi stimulisala strane trgovinske lance da dođu u Srbiju.
"Ako se sećate, pre nekoliko godina su najavljivani dolasci velikih trgovinskih lanaca, kao što je 'Kora’, na primer. Njih nigde nema. Nisu došli, verovatno, zato što država nije uspela da stvori ambijent ili su postojali, što je mnogo verovatnije, snažni lobiji koji su to sprečili", kaže Šuković.
I član skupštinskog Odbora za trgovinu iz LDP-a Zoran Ostojić smatra da država nema nameru da menja zatečeno stanje na tržištu.
Naime, Ministarstvo za trgovinu i usluge pripremilo je strategiju o razvoju te oblasti u Srbiji, ali, kako Ostojić kaže, u studiji napisanoj na 600 strana, deo koji se odnosi na politiku konkurencije zauzeo je polovinu jedne strane.
"Jasno je i po najavama ulazaka stranih trgovinskih lanaca kao što je 'Aldi’ i jednog turskog lanca, da je Beograd nedodirljiv grad za njih, da naprosto ne mogu da uđu. Kad je to tako, onda nije čudno što je u Srbiji sve skuplje nego na zapadu", objašnjava Ostojić.
Da strani inevstitori imaju problem da uđu na srpsko tržište, upozorio je i francuski ambasador u Beogradu Žan Fransoa Teral, koji je rekao da francuski investitori zameraju Srbiji što još uvek ima mnogo mešanja politike u privredu, tako da je pri izboru preduzeća za određeni posao presudna politička partija, a ne kompetentnost.
.jpg)
