Izvor: Politika, 13.Mar.2009, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji niko neće biti gladan
Nastojimo da obezbedimo bar minimalni privredni rast, život kao prošlogodišnji, da ne uđemo u recesiju, bar ne u onu duboku, poručuje premijer Republike Srbije
– Garantujemo da u ovoj zemlji, zbog krize, niko neće biti gladan i da ćemo zaštititi, pre svega, one najranjivije. Ne želim da dajem lažne nade, ali ni da plašim narod: biće teško i građanima i državi, teže nego što se pre samo nekoliko meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moglo i pretpostaviti. Nerealno je očekivati da nam ove godine bude bolje nego u 2008, ali nastojimo da obezbedimo bar minimalni privredni rast, život kao prošlogodišnji, da ne uđemo u recesiju, bar ne u onu duboku –poručio je premijer Mirko Cvetković u intervjuu „Politici”.
Na pitanje koliko je to realno očekivati od države za koju i neki članovi njegovog Ekonomskog saveta ovih dana tvrde da je već zagazila u recesiju i da joj preti bankrot, za premijeranema dileme:
– Srbija nije pred bankrotom. Budžetski prihodi jesu nešto manji od planiranih, došlo je do zastoja u prilivu stranog kapitala, ali država svoje obaveze redovno izmiruje i strogo vodi računa o onima koje dolaze, preduzimajućisve mere da prevaziđe probleme sa kojima se suočava. Ali, razumem i ekonomiste koji s pravom upozoravaju na ozbiljnost i težinu problema, na dubinu krize koja se pre šest-sedam meseci nije mogla ni naslutiti, na specifičnost situacije koja zahteva i specifične mere, čega bi trebalo da budu svesne i trebalo bi toda razumeju sve interesne grupe.
Državi, kažete, ne preti bankrotstvo. A građanima? Situacija očigledno nije bezazlena, čim je vlada već pripremila, istina, kontroverzan, paket socijalnih mera?
Taj paket nije konačan, za sada je na nivou ideja, sa nizom različitih opcija i različitih predloga koje je inicijalno pripremilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kao osnovu za razgovore sa poslodavcima i sindikatima. Očekujem da ćupočetkom sledeće nedelje bitii formalno upoznat sa predlogom koji je prethodno razmatran sasocijalnim partnerima.
Neki predlozi, kao onaj o skraćenju radne nedelje, izazvali su negodovanje poslodavaca i nevericu radnika?
Nije problem što bi radna nedelja bila skraćena na četiri dana, nego je pitanje ko će to da plati...
... ministarka finansija nije isključila mogućnost da to ide na teret budžeta...
Tačnije, ona je rekla da će moći da plati, ako nekom drugom oduzme. Država nema tih para, kao što nije logično da poslodavci radnicima daju iste plate za manje vremena provedenog na radu, što bi praktično značilo da ih više plaćaju po satu. Ideja je bila da se, kao u drugim zemljama, skrati radno vreme, ali uz određeno smanjenje naknada, da se smanje troškovi, dabi se taj novac preusmeriou očuvanje radnih mestai da se ne bi otpuštali radnici.
S čim ćete u ponedeljak izaći pred MMF?
Naša platforma se zasniva na povećanju deficita i smanjenju izdataka, pre na većem deficitu nego na smanjenim troškovima.Jer, u uslovima krize nije lako ići na smanjivanje budžetskih rashoda, pogotovo ne u nekim osetljivim delovima, kao što su plate i penzije, socijalna davanja i investicije. Umanjimo li socijalna davanja,krizu bi smo rešavali na teret najranjivijih slojeva stanovništva, a ako se odreknemo planiranih investicija potencijalno umanjujemo tražnju koja generiše nova radna mesta i rast bruto domaćeg proizvoda.
Bilo bi loše odustati od tih investicija, jer u danima krize upravo one obezbeđuju dodatna radna mesta. Drugo je pitanje koliko smo mi do sada efikasno koristili ta sredstva. Pre neki dan smo intenzivirali aktivnosti na izradi projektne dokumentacije i eksproprijaciji za Koridor 10, kako bismo mogli da raspišemo tendere, da bismo u junu krenuli sa radovima na severnom delu i ove godine završimo ukupno 30-40 kilometara autoputeva...
Mislite da MMF neće tražiti veće kresanje javne potrošnje, uključujući plate i penzije? Predsednik Tadić je rekao da ćemo prihvatiti one zahteve koji su politički i ekonomski prihvatljivi. Šta je to za nas prihvatljivo i šta ako to ne bude istovremeno prihvatljivo i za MMF?
To je pitanje balansa. Koliko ćemo smanjiti izdatke i koje, a koliko uvećati deficit – to će biti glavna tačka pregovora sa MMF-om. Zajedno ćemo proveriti svaku stavku i videti šta je najsmislenije uraditi.Moja procena je da će ti razgovori biti teški, kao što je to uvek sa MMF-om. Ovoga puta, možda, nešto lakši, pošto je i njima jasno da mi sada nismo izolovano ostrvo, da se i druge zemlje suočavaju i to sa mnogo većim problemima. Verujem da će biti spremniji da svako od ovih pitanja bude razmotreno sa stanovišta realnih mogućnosti. Sve cifre ćemo staviti na sto kako bi smo zajednički našli održivo rešenje.
O kojim ciframa je reč?
Proračuni se upravo završavaju, ali načelno razmišljamo o tome kako da obezbedimo 1,2 milijarde evra, koliko otprilike iznose zbir očekivanog dvostrukog deficita (planiranog i dodatnog) i obaveza za otplatu postojećih kredita koji dospevaju u ovoj godini.
Nećemo odustati od investicija
Kako ćete popuniti produbljenu budžetsku rupu i iz kojih izvora, pošto na podršku Evropske unije, realno, možemo da računamo tek u sledećoj godini?
U ovom trenutku imamo pokrivenih oko 750-770 miliona i nedostaje nam oko 400-450 miliona evra, koliko i tražimo od EU. Ali,na to ne smemo da se oslonimo, ne smemo da zavisimo od procedure, pa ćemo naći dodatne izvore.
Primera radi?
Recimo,komercijalnim zaduživanjem, s tim što bi smo taj dug eventualno refinansirali kad dobijemo sredstva za budžetsku podršku od EU ili drugih međunarodnih kreditora.
Pominjana je i mogućnost povećanja PDV-a?
Ta mogućnost se ne razmatra.
Nedavno je najavljena mogućnost proširenja programa kreditne podrške privredi još jednim krugom zajmova za likvidnost?
Prvi paket kratkoročnih mera, sudeći po tražnji za kreditima,pokazao se kao pun pogodak. Istina, još je rano da se govori o efektima,videćemo za mesec dana kako će toi praktičnoda funkcioniše, za šta se troši taj novac.Međutim, sadapostoje indicijedabi kriza mogla da potraje inekoliko godina,a ako se za mesec-dva ispostavi da je to realnost, mi ćemo morati strateški da pripremimo našu privredu nadugotrajniju krizu od nekoliko godina.
Unija poslodavaca nedavno je apelovala na vladu da se dodatnim merama uključi u rešavanje problema nelikvidnosti i naraslih neizmirenih obaveza privrede?
Razmatra se mogućnost konverzije potraživanja države od privrede (po osnovu neplaćenih obaveza)u pet, deset ili dvadeset procenata državnog kapitala u tim firmama,ali sa odgovarajućom izlaznom strategijom:dakad prođe kriza, za dve-tri godine, država svoj udeo proda većinskom vlasniku ili nekome na tržištu. Slično se sada radi na Zapadu, s tim što oni daju keš, ali mi to radimo bez uticaja na budžet – konvertujemo stare, ali ne i tekuće obaveze.Radi se i na modelu eventualne multilateralne kompenzacije na dva-tri nivoa,između države i javnih preduzeća, javnih preduzeća i ostatka privrede...
Ministar ekonomije predlaže da se vlada obrati stranim kreditorima za reprogram obaveza privatnih kompanija?
To nije loša ideja,apel ne košta i mi tu ništa ne možemo da izgubimo. Naprotiv. To bi bilo korisno i za privredu, ali i za državu, jer bi bio smanjen odliv deviza, što bi značilo dodatni impuls održanju stabilnog kursa.
Nisam doživeo kao nezgodnu situaciju
Smatrate li da je vlada mogla drugačije da postupi u slučaju Miladina Kovačevića?
Svi koji su kritikovali vladu zbog odluke da se dogovori sa Amerikom posle problema nastalih bekstvom Miladina Kovačevića u suštini su se zalagali za to da odnosi između naše dve zemlje ostanu neraščišćeni. Zbog onoga što se desilo već trpimo dalekosežne ekonomske, političke i sve druge posledice. Ne vidim u čemu je problem to što smo razgovore sa Amerikancima proglasili državnom tajnom. Kad se pregovara s nekim mora postojati platforma i, naravno, ona se ne predstavlja javnosti dok pregovori ne budu završeni.
Ipak, vlada se našla u nezgodnoj situaciji nakon što je procurila informacija o pregovorima „teškim” milion dolara?
To nisam doživeo kao nezgodnu situaciju po vladu. Činjenica je da je naš državljanin na teritoriji strane zemlje pretukao državljanina te zemlje, da je na osnovu toga pokrenut postupak, da je naš državljanin praktično pobegao iz te zemlje uz pomoć naših državnih službenika i činjenica je da je reč o najmoćnijoj zemlji na svetu. Mi smo mogli da biramo: ili da ništa ne radimo na poboljšanju odnosa sa Amerikom, da ostavimo sve tako kako jeste, ili da pokušamo da problem razrešimo. Pokrenuli smo i disciplinske i sudske postupke protiv naših službenika. Nastojimo da problem u potpunosti rešimo i biće rešen.
Mnogi misle da krivca treba tražiti u vladi.
Problem jeste što je neko izneo tu informaciju, svesno ili, možda, nehotično. Vlada se ne bavi istragama, postoje državni organi, a o tome dokle je stigla istraga ne mogu da govorim detaljnije. U svakom slučaju jedna dobra ideja vlade, kako da se reši problem, dovedena je u pitanje.
Ako se utvrdi da je neko od ministara odao tajnu da li ste spremni da idete do kraja, da ga smenite?
Spreman sam da se to pitanje raščisti do kraja.
Dokle se stiglo u razgovorima sa Amerikancima?
Očekujem da uspešno okončamo ovaj posao. To će eliminisati prepreku u poboljšanju odnosa sa najvećom silom na svetu, što će nam biti od pomoći i u evropskim integracijama.
Da li se poseta Dragoljuba Mićunovića Hrvatskoj i najavljena poseta predsednika i premijera Hrvatske Srbiji može tumačiti kao pokušaj da se poboljšaju odnosi između dve zemlje?
Temelj političke sigurnosti su dobri odnosi u regionu. I Srbija i Hrvatska imaju zajedničku evropsku budućnost. Iako smatramo da je hrvatsko priznanje nelegalne nezavisnosti Kosova i Metohije pogrešan potez, verujem da ćemo premijer Hrvatske Ivo Sanader i ja, tokom susreta koji narednih dana treba da usledi u Beogradu, napraviti ozbiljan pomak u rešavanju niza važnih pitanja kao što su: povratak izbeglica, imovine, problem nestalih, zaštita nacionalnih manjina, kao i privredna saradnja.
-----------------------------------------------------------
Ljudi nisu brojke
Javnost stiče utisak da su razmimoilaženja između Narodne banke i vlade sve veća. Sada,i po pitanju kursa. Da li je tačno da se vladin ekonomski tim zalaže za fiksni kurs?Čime bi ga odbranili?
Ne.Mi se, što je i zahtev privrede, zalažemo za stabilan kurs, bez velikih oscilacija, kako je dogovoreno sa MMF-om. Fiksni kurs bi podrazumevao postojanje takozvanog monetarnog odbora (kao u Bugarskoj ili BiH i još nekim zemljama) ili neformalno, bez odbora, ali uz spremnost Narodne banke da ga brani do poslednjeg centa. Ali,to nije naša strategija.
Da li sveto znači da nema suštinskog neslaganja između guvernera i premijera?
Kad je reč o kursu –nema.Međutim,guverner smatra da vlada mora da vodi čvršću fiskalnu politiku, uključujući i smanjenje plata i penzija.Ekonomski gledano, to bi bilo i bolje i lagodnije. Kad bi smo smanjili plate,imali bi smo suficit.Ali plate nisu samo cifre koje se prevlače iz jedne tabele u drugu. Iza njih stoje živi ljudi i mi pokušavamo da izbalansiramo između ekonomskih mogućnosti i potrebe da tim ljudima pomognemo da što bezbolnije prođu kroz krizu. Vlada o tome, za razliku od guvernera,mora da razmišlja.
Vesna Jeličić – Jelena Cerovina
[objavljeno: 13/03/2009]
