Izvor: B92, 14.Maj.2010, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji gladuje čak 700.000 ljudi
Beograd -- U odnosu na razvijene zemlje i dalje smo siromašni i gladni, a čak oko 700.000 ljudi ne može da zadovolji ni svoje najosnovnije potrebe, kaže Gordana Matković.
"Ipak, u odnosu na region, na istim smo pozicijama kao što smo uvek bili - ispred nas su Slovenija i Hrvatska, iza nas BiH, Crna Gora, Makedonija. Ipak, stvari idu nabolje, iako za mnoge suviše polako", kaže ona.
Gordana Matković, savetnica predsednika Srbije i direktor studija socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << politike u Centru za liberalno-demokratske studije, objašnjava da podaci iz izveštaja koji su za Svetsku banku i Vladu Srbije radili stručnjaci Centra za liberalno-demokratske studije, analizirajući krizu, zvuče dramatično.
Predsednik zna razmere siromaštva
Matković, savetnica predsednika Srbije Borisa Tadića, kaže da „predsednik zna kolika je razmera siromaštva. Demokratska stranka je partija socijaldemokratske orijentacije, i to su važne teme za nju. Ali, predsednik nema izvršnu vlast i glavne poteze treba da povuče Vlada".
Prema njima, samo polovina stanovništva između 15 i 64 godine radi, više od 70 odsto nezaposlenih je duže od godinu dana bez posla, krizom su najpogođenija deca do 14 godina i stariji od 60.
Ona kaže da je činjenica da se od 2000. godine siromaštvo prošle godine prvi put po većalo, ali i dodaje da ono nije veće nego 2006. i 2007. godine. „Kada gledate zaposlenost, bez posla su više ostajali ljudi u Beogradu i većim centrima, ali kada gledate siromaštvo, najviše je pogođena centralna Srbija", objašnjava Gordana Matković.
”’Puklo’ je tamo gde je bilo najtanje - tamo gde se siromaštvo najviše smanjilo od 2000. godine, sada se najviše povećalo: u domaćinstvima sa niskim nivoom obrazovanja ili onima koja žive u mešovitim sredinama. Malo su digli glavu iznad vode, i prvi talas ih je potopio", naglašava savetnica predsednika Srbije.
Gordana Matković objašnjava da su najsiromašniji preživeli „kroz štednju i odricanje od svega iznad osnovnih potreba. Ne plaćaju račune ili odlažu njihovo plaćanje, ne kupuju odeću i obuću, puno toga uskraćuju deci... Uostalom, i mere Vlade su podrazumevale smanjenje potrošnje".
Pažljivo sa povećanjem plata, penzija i poreza
Ona kaže da odmrzavanje plata i penzija podrazumeva da krene privreda i da se budžet popuni. „Ozbiljna država mora da vuče i nepopularne poteze. Ako vučete samo popularne, loše stvari se gomilaju i to se završi kao u Grčkoj. Ali, zemlje u regionu imaju sporazume sa Svetskom bankom i MMF, pa ne prate samo one svoje bilanse. Ne smete da upropaštavate supstancu zbog većeg standarda", smatra Matković.
Govoreći o predlogu da se smanji porez na zarade i poveća PDV, ona kaže da „PDV svi plaćamo, pa njegovo povećanje može da šteti nezasposlenima ili onima koji žive od poljoprivrede, a njima neće značiti smanjenje poreza na plate. To smanjenje opterećenja zarada, odnosno koliko jedan čovek košta poslodavca, trebalo bi da utiče na povećanje zaposlenosti".
Matković, ipak, dodaje da je „pitanje je da li će se to i dogoditi. Kada je naša Vlada 2001. smanjila opterećenje sa čuvenih 110 odsto na 70 - povećale su se plate, ali ne zaposlenost. Plate i penzije su morale da budu zamrznute".
