Izvor: B92, 11.Dec.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U "Rezervama" samo pirinač
Beograd -- U skladištima Robnih rezervi nema strateške prehrambene robe, ali u Direkciji kažu da su sve osnovnoe namirnice nalaze kod proizvođača.
Količine na koje Direkcija polaže pravo dovoljne su da podmire osnovne potrebe stanovništva za dva meseca.
Većina proizvoda, inače, koje rezerve poseduju, čuvaju se u skladištima kod samih proizvođača.
To su osnovne namirnice - jestivo ulje, šećer, brašno, mesne konzerve, so, dok se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za žitarice, pšenicu i kukuruz prave posebni ugovori sa skladištarima. Inače, u magacinima ima zaliha pasulja i pirinča, rok trajanja tih namirnica je duži, i ne zahtevaju dodatne uslove čuvanja, kao što je to, recimo, slučaj kod osetljivih proizvoda.
"Nije realno da imamo sveže mleko ili meso u skladištima, jer bi se zbog ograničenog roka trajanja ta roba pokvarila", kaže Goran Tasić, direktor Direkcije robnih rezervi.
Direkcija ima višak skladišta širom Srbije, a Vlada je odobrila da se polovina tog prostora, što iznosi oko 10.000 kvadrata iznajmljuje. Iznajmljuju se hale firmama, ali i Tržišnoj inspekciji, Direkciji za oduzetu imovinu..."Pošto imamo dosta neiskorišćenog prostora, izdajemo ga zakupcima, a sav novac od rentiranja ide direktno u državni budžet ", objašnjava Tasić.
On napominje da je sada druga koncepcija poslovanja RRR, ranije su sve firme bile državne, a sada su mahom privatizovane i stari način rada bio bi preskup za državu.
Inače, kupovina robe za potrebe rezervi finansira se iz državnog budžeta, za šta se izdvaja otprilike oko 1,1 milijarda dinara na godišnjem nivou, koliko je dobijeno za tekuću 2010. godinu. Prema proceni zaposlenih u Direkciji RRR, sličan iznos očekuje se i za narednu 2011. godinu.
Ali, da bi rezerve reagovale kada god dođe do poremećaja na tržištu, a ne samo u kriznim situacijama, potreban je svakako veći nivo finansija. Jer, lepo je reći „pravite rezerve kad su niže cene i reagujte kada treba", ali u praksi to nije izvodljivo.
Komentarišući najavljene mere za suzbijanje visokih cena hrane, Tasić smatra da to treba činiti isključivo u kriznim situacijama, kao letos kod ulja. Sve ostalo je, dodaje, mešanje u tržišnu ekonomiju i poslovanje. Jer, kada rastu cene pojedinim inputima u industriji, recimo pšenice, logično je očekivati kao posledicu i poskupljenje hleba.
