Izvor: Večernje novosti, 01.Okt.2017, 19:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Prištini radnje krcate srpskom robom

Reporter “Novosti” u prodavnicama usred glavnog grada južne pokrajine. Na policama hemija, grickalice, konditorski proizvodi, smrznuto povrće... GONDOLA od dna do vrha puna “plazme”. Od mlevene do čokoladne. Nedaleko su i police ispunjene “smokijem”, “čipsom”, a ko ožedni, tu je i “rosa”. Ako je suditi po imenu trgovinskog lanca - “Maksi”, mnoge to i ne bi začudilo. Razlika je, međutim, adresa. Ova trgovinska radnja nalazi se usred Prištine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Ulici Redžepa Lucijaa. Na rafovima ujedinjena nekadašnja Jugoslavija - brendovi iz svih bivših republika. Pečat “proizvedeno u Srbiji” reklo bi se da dominira delom za higijenu - prašak za veš, omekšivač, papirna galanterija, šamponi... Apsolutno “caruje” grickalicama - kikiriki, čips, grisine... Tu su dokazani konditori uz koje su odrastale generacije. - Kupuju ljudi. Većina ne gleda gde je proizvedeno - kaže nam prodavačica, mlada Albanka, ne želeći, međutim, da kaže kako se zove. - Evo ovo je iz Srbije, ovo iz Hrvatske, sokovi i mleko su iz Slovenije... Kupuje ko šta voli i na šta je navikao. Od rođenja znaju za neke proizvode, pa ti i nemaju veliku konkurenciju. SAJAM POLjOPRIVREDE U PRIŠTINI Hranu nude 34 kompanije Dok obilazimo rafove, prepoznajemo bebi-kremu, foliju, keks koji se često sreće i u beogradskim radnjama. Iz centralne Srbije stiže i smrznuto povrće - boranija, kukuruz... Srpski nazivi otkrivaju i širem tržištu još nepoznate proizvođače koji su našli svoje mesto na Kosovu i Metohiji. Preko administrativnog prelaza, međutim, čujemo da mnogo više prolaze proizvodi stranih kompanija koji se prave kod nas. - Postoji ekonomska saradnja koja ima prošlost. U Srbiji je 3.000 stranih firmi koje su premestile tu proizvodnju - objašnjava nam Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova. - Roba poznatih svetskih brendova koja se proizvodi u Srbiji čini najveći deo, skoro 90 odsto, ostalo su baš srpski brendovi. Moramo da pričamo čisto ekonomskim jezikom i da smanjimo barijere. Postoji tradicija potrošnje pojedinih srpskih proizvoda i ti brendovi imaju svoje potrošače. Lane su srpske firme na Kosovu prodale robu vrednu nepunih 429 miliona evra. U toj sumi, međutim, nema još mesnih prerađevina, niti mleka. Ni rashladne vitrine u prištinskim radnjama zasad ne hlade marke iz centralne Srbije. Čeka se konačno usaglašavanje i primena veterinarskih sertifikata. PROBLEMI PREDUZETNIKA U PRIŠTINI Na svaki papir bar dva pečata Zato za ulje “nema zime”. Na rafu su zastupljeni naši najveći proizvođači. Na Kosmet stižu i domaći čajevi i začini. Svog distributera za ovaj region još, međutim, traži valjevska “Malina impeks”. Zato su i učestvovali na upravo završenom Sajmu poljoprivrede i prehrambene industrije u Prištini. - Očekujemo da ćemo uskoro postići ugovor i tako stići i na ovo tržište - kaže nam Olga Josipović, direktorka firme. - Proizvodimo čajeve, pudinge, šlag. Trudimo se da imamo distributera svuda u okruženju. CENE SLIČNE KAO U BEOGRADU ISTI proizvodi u Prištini, na prvi pogled, ne koštaju više nego u Beogradu. Poneki su za koji dinar i jeftiniji. Cene su u evrima, a posle preračunavanja dolazimo do računice da kesica “smokija” košta oko 26 dinara, veliko pakovanje čipsa oko 120, ulje je oko 130 dinara, pakovanje smrznutog povrća oko 110 dinara. Na Kosovu i Metohiji je porez na dodatu vrednost nešto niži, donja stopa je osam odsto, a gornja 18 odsto.

Nastavak na Večernje novosti...