Izvor: B92, 06.Jul.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U NIS-u višak 2000 ćata i direktora
Beograd -- Naftna industrija Srbije u administraciji i rukovodstvu ima 5.000 zaposlenih, tako da možemo, relativno bezbolno, njih 2.000 da pustimo da odu, kaže Kravčenko.
Neke ugovore raskidamo, objašnjava Kravčenko
Što se tiče ostatka kompanije, nastavljamo proces povećanja efikasnosti personala, i to korak po korak, ali verovatno više neće biti tako masovne akcije. Mi treba da povećamo produktivnost, jer konkurencija ne miruje - kaže Kiril Kravčenko, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << generalni direktor NIS-a.
Kada počinje prvi krug prijavljivanja za dobrovoljni odlazak uz otpremninu?
Komunikaciona faza je počela, prikupljanje zahteva će otpočeti 15. jula, tako da ćemo već sredinom avgusta imati prve preliminarne rezultate. Ako finalna verzija ovog programa dobije podršku Upravnog odbora, planiramo da sve aktivnosti završimo do kraja jeseni.
Da li je to predimenzionirano rukovodstvo sklapalo štetne ugovore pre vašeg ulaska u NIS?
Ne bih želeo da procenjujem ono što je radio bivši menadžment, niti da li su prethodni ugovori bili dobro ili loše zaključeni, to nije korektno. Ono što mogu da kažem jeste da se trudimo da veći deo ugovora napravimo prema savremenim tržišnim uslovima. Neke od postojećih ugovora raskidamo, dok u slučajevima kada to ne možemo da učinimo zbog velikih kaznenih sankcija, smanjujemo im obim. Imajući u vidu sve to, trudimo se da poboljšamo uslove za NIS koji su u većini slučajeva povoljniji za 15 do 30 odsto, kada su partneri zainteresovani za dugoročnu saradnju.
Znači, sada sklapate povoljnije ugovore?
Da, i to je jedan od načina povećanja profitabilnosti kompanije.
Pored loših ugovora u nasledstvo ste dobili i veliki broj sudskih sporova. Koje sudske sporove trenutno vodi NIS?
Najveći je sa „Rafinerijom stambena zadruga”, a tu je i onaj sa kompanijom „Trizon”.
Ako se utvrdi gubitak NIS-a, neće biti nikakvih posledica
Koliko biste mogli da izgubite u tim sporovima?
Maksimalna šteta koja bi mogla da bude naneta NIS- u, u jednom od sporova je 630 miliona evra. To bi značilo dupliranje naših kredita i dovođenje kompanije do bankrotstva. Nama to ne odgovara, zato aktivno radimo na regulisanju ovih sporova. Njihov ukupan broje je dve i po hiljade. Ne sabiramo svu sumu tih sporova, uzimamo samo one najkrupnije. Ovaj sa Stambenom zadrugom vredi 630 miliona evra. Ipak, nadam se da ćemo doći do usaglašavanja normalnim putem u tom sporu.
I dalje se mnogo priča o završnom računu NIS-a za prošlu godinu. Koje su posledice usvajanja završnog računa koji pokazuje negativno poslovanje kompanije?
Ako se konačno i definitivno utvrdi da postoji gubitak, ne vidim nekakve posledice zato što je osnovni cilj da dobijemo transparentnu sliku koju bi potvrdio međunarodni revizor. Postojanje zaključka od strane nezavisnog revizora je neophodno - to od nas traže banke, većinski akcionar, naši partneri. Nema nikakvih posledica osim objašnjavanja situacije i dobijanja tačne informacije o stanju u kompaniji.
Vi osporavate i to što je država uzela dobit NIS-a iz prethodnih godina, i iskoristila ga da vrati dugove javnih preduzeća od oko osam milijardi prema NIS-u. Da li i to prebijanje dugova ulazi u trenutni dug prema NIS-u od oko 30 milijardi dinara?
Da, ovaj iznos uračunat je u opšti obim duga.
To bi mogla da bude loša posledica po javna i državna preduzeća?
Ne. Akcionari su raspoloženi da reše ovo pitanje na konstruktivan način, i mi ne očekujemo nikakve posledice.
Zašto niste zainteresovani za preuzimanje vlasništva Petrohemije?
Zato što u toku narednih godina nameravamo se da se koncentrišemo na sopstveni potencijal i na razvoj NIS-a. Imamo i svoje probleme koje treba da rešavamo.
Da li su veliki problemi u NIS-u razlog što ne želite da preuzmete još jedan?
Delimično da, trenutno smo sve rezerve usmerili na razvoj NIS-a.
