Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U „Koridorima” ne znaju za kritiku Svetske banke

Pošto Srbija kasni sa autoputom, teretni saobraćaj iz Turske ka EU, može zaobići našu zemlju preko Bugarske i Rumunije

 Problem na izgradnji Koridora 10, nastao je zbog bankrota izvođača radova „Alpine”, ali i zato što državno preduzeće „Koridori Srbije” ne radi kao što bi trebalo. Prva ocena je svima manje ili više poznata, a o ovoj drugoj, koju je izrekao Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu – niko još javno nije prozborio.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Dmitar Đurović, direktor „Koridora Srbije”, ne zna na šta je konkretno Verheijen mislio kada im je uputio kritiku. Ukoliko se odnosi na sporost pri izboru „Alpininog” naslednika Đurović podseća da se procedure ne mogu sprovesti bez saglasnosti banaka, u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Za deonicu Pirot–Dimitrovgrad već imaju najpovoljnijeg ponuđača „Trace Group Hold plc” iz Bugarske. Taj put do njegovog izbora nije bio lak i jednostavan.

– Evropskoj banci za obnovu i razvoj poslali smo 18. septembra prošle godine tendersku dokumentaciju na saglasnost. Tačno posle 22 dana dobili smo potvrdan odgovor. Raspisivanje tendera usledilo je 15. novembra, a rok za dostavljanje ponuda istekao je 20. februara. Saglasnost banke na izveštaj o oceni ponuda dobili smo 11. marta ove godine – navode u „Koridorima”.

Na saglasnost Svetske banke za obilaznicu oko Dimitrovgrada čekali su mnogo duže – čak četiri meseca.

– Koridori su u roku od 45 dana, tačnije, 14. marta objavili poziv za dostavljanje ponuda za preostale radove na izgradnji ove deonice autoputa. Rok ističe 25. aprila ove godine – navode u „Koridorima”.

Kritika šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu mogla bi da se odnosi i na lošu realizaciju kredita i sporost u radu. Država je za izgradnju Koridora 10 obezbedila 1.004.200.000 evraod Svetske banke, EBRD-a i EIB-a, a od toga je utrošeno tek 21 odsto novca ili 213,6 miliona evra.

Za konkretnu deonicu od Niša do Dimitrovgrada EBRD, koja jedina zaračunava penale, plaćeno je 2,8 miliona evra za nepovučena sredstva iz kredita od 150 miliona evra koje je odobrila pre četiri godine.

U „Koridorima” podsećaju da za sve postoji procedura i da se pare povlače u skladu sa potpisivanjem ugovora o građenju i dinamikom izvedenih radova.

Osnovni problemi u realizaciji ugovora o građenju evidentni su još od osnivanja „Koridora” – loša projektna dokumentacija i nedostatak budžetskog novca za eksproprijaciju. Trudimo se da prevaziđemo te probleme – navode u ovom preduzeću.

Upravo na tim boljkama ih je upecala „Alpina”. Umesto da sa njom bude raskinut ugovor još mnogo pre nego što je bankrotirala stalno joj je davana nova šansa. Pomenute deonice trebalo je da završi u proleće 2012, ali pod raznim izgovorima je i dalje ostajala u igri, da bi u međuvremenu podnela odštetni zahtev od 73 miliona evra, jer je, kako je obrazložila, bila sprečena da posao završi zbog nezavršene eksproprijacije i naknadnih radova.

Šta je bilo, bilo je. „Koridori” su uspeli da naplate garancije od oko osam miliona evra. Ostalo im je da preko suda u Beču isteraju potraživanja vredna 78,3 miliona evra.

Srbija, a s njom i njeni koridori nikako da završe autoput, koji povezuje Srbiju sa Bugarskom, jer će teretni saobraćaj, iz Turske ka Evropskoj uniji, zaobići našu zemlju i kroz Bugarsku i Rumuniju stići do odredišta.

M. Avakumović

objavljeno: 29.03.2014

Nastavak na Politika...