Izvor: B92, 25.Nov.2011, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U JP malo rade, a dobro zarađuju
Beograd -- Produktivnost u javnim preduzećima od 2001. porasla je 18 odsto, u odnosu na 126 u privatnom sektoru. Ipak plate u JP su čak 38 odsto više nego kod privatnika.
Koliko su javna preduzeća neefikasna najbolje pokazuje podatak da raspolažu čak trećinom vrednosti ukupne imovine srpske privrede i većina njih su monopolisti, ali zato ne uspevaju da ostvare više od devet procenata profita domaće ekonomije.
U 695 republičkih, pokrajinskih i lokalnih javnih preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koliko ih ukupno u zemlji ima, zaposleno je više od 166.000 radnika, što je više od 16 odsto od broja zaposlenih u Srbiji.
Kako navodi magazin Biznis i finansije, pozivajući se na analizu poslovanja javnih preduzeća koju je za prošlu godinu sproveo Sektor Ministarstva finansija za nacionalni razvoj, plate zaposlenih u javnim preduzećaima su čak 38 posto više nego u privatnom sektoru.
Sve to, uprkos frapantnoj činjenici da je produktivnost u JP-ima za poslednju deceniju porasla svega 18 posto, dok je u celoj privredi taj rast bio neuporedivo veći – čak 126 procenata.
Iz ovih pokazatelja se lepo može videti ko vodi a ko koči privredni rast Srbije. Ipak, treba napomenuti da nivo zarada u JP-ima u odnosu na privredu opada tokom ovih godina, doduše, ni blizu onim tempom kojim je rasla produktivnost privatnog sektora. Tako je su plate u JP-ima 2001. bile čak 81 posto veće nego u ostatku privrede.
Ako se izuzmu „Železnice Srbije”, plate u ostalim gubitašima javnog sektora su veće od proseka privrede, i to 2,5 puta u „Jat ervejzu”, a 1,7 puta u EPS-u, piše časopis.
"Javni sektor je razmažen", procenio je ekonomista Jurij Bajec jer postoji raskorak u sigurnosti posla između javnog i privatnog sektora. Da je tako jasno je jer su otkazi u proteklom periodu deljeni u privredi.
Profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov smatra da srpska ekonomija ima tri problema, od kojih je jedan i javni sektor.
"Prvo, to što ništa nije učinjeno u poslednje tri godine da se reformiše javni sektor i da se stvore bolji uslovi privređivanja i, posebno, zapošljavanja. Drugo, što se nikakve reforme ne predviđaju do izbora, a kako se može zaključiti iz programa koje nude različite partije, ni posle. Treće, veći fiskalni deficit finansira se veoma skupim kreditima, što je veoma nepovoljno i može, uz znatan strani dug, značiti da u nekom času neće više moći da se održi finansijska stabilnost", rekao je Gligorov.
