Izvor: B92, Tanjug, 10.Apr.2010, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hrvatsku uloženo 1,87 mlrd. evra
Zagreb -- Sa 4,19 milijardi evra stranih investicija u 2008. godini, Hrvatska je u prošloj godini spala na svega 1,87 milijardi, saopštila je Hrvatska narodna banka.
Najviše novca tokom prošle godine u Hrvatsku je uložila Holandija, koja je, sa 1,08 milijardi evra, premašila polovinu ukupnih investicija. Na drugom mestu je Austrija sa 420,7 miliona evra.
Na prošlogodišnjoj listi treće mesto je zauzela Mađarska sa 154,8 miliona evra, a slede Slovenija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa 108 miliona i Italija 81,5 miliona evra. Najviše interesovanja stranaca u Hrvatskoj privukli su trgovina na veliko i posredovanje u trgovini, u šta je uloženo 733,9 miliona evra.
Druga delatnost po zastupljenosti direktnih stranih ulaganja bilo je finansijsko posredovanje, koje je, bez ulaganja u osiguranja i penzione fondove, "sakupilo" 658 miliona stranih evra. U vađenje nafte i gasa uloženo je 117,4 miliona evra, a vlasnička ulaganja u nekretnine lani su dostigla 108 miliona evra.
Austrija je tako i po isteku 2009. godine ostala na prvom mestu po ukupnim investicijama u Hrvatsku od njenog osamostaljenja iz bivše jugoslovenske federacije sa ukupno 6,2 milijarde evra ulaganja. Po visini inostranih ulaganja u Hrvatsku u proteklih 16 godina slede Holandija sa 4,4 milijarde evra, Nemačka sa 2,7 milijardi, Mađarska sa 2,3 milijarde i Francuska 1,3 milijarde evra.
Od 1993. do kraja 2009. strana ulaganja u Hrvatsku iznosila su ukupno 23,77 milijardi evra. U tom su razdoblju stranci najviše ulagali u hrvatske banke (8,4 milijarde evra), trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (2,6 milijardi). Slede hemijska industrija (1,6 milijardi), proizvodnja naftnih derivata (1,6 milijarde), pošta i telekomunikacije (1,3 milijarde), poslovanje nekretninama (1,2 milijarde) i trgovina na malo (1,1 milijarda evra).
Izgubljeno 75.400 poslova tokom 2009.
Na kraju 2009. u Hrvatskoj je bilo 75.400 manje zaposlenih nego na početku godine, objavio je Državni zavod za statistiku. Broj zaposlenih je stalno padao, izuzev u u junu i julu što se tumači sezonskim zapošljavanjem u turizmu. U januaru je broj zaposlenih bio veći od 1,52 miliona, dok je krajem decembra prošle godine bilo 1.450.000 zaposlenih.
Najviše je radnih mesta, 17 hiljada, izgubljeno u prerađivačkoj industriji, isto toliko izgubljenih radnih mesta bilo je u zanatima i slobodnim profesijama, dok je broj osiguranih lica u poljoprivredi pao za 2.800. DZS je saopštio i da cena industrijskih proizvoda konstantno raste. Tako su cene industrijskih proizvoda hrvatskih proizvodjača u martu porasle za jedan odsto u odnosu na februar, a u odnosu na mart 2009. cene su rasle za pet odsto.
