Izvor: Blic, 10.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu 13.000 nedovršenih stanova
U Beogradu 13.000 nedovršenih stanova
BEOGRAD- U Beogradu ima oko 13.000 nedovršenih stanova, čija je izgradnja počela devedesetih godina, ali usled nedostatka sredstava radovi su prekinuti - kaže za 'Blic' Branko Nešić, sekretar Udruženja građevinarstva u Privrednoj komori Beograda i predsednik Upravnog odbora građevinskog preduzeća 'Komgrap'.
Prema podacima Komore, krajem 1999. godine u Beogradu je bilo 10.915 nedovršenih stanova, a krajem 2000. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još 2.100 je započeto u okviru akcije SPS-a pod nazivom 'Stanovi za mlade bračne parove'.
- Tih 10.915 stanova započele su razne građevinske firme još devedesetih godina i oni su bili namenjeni tržištu, ali nisu dovršeni, jer je građevinarstvo doživelo strašan pad i preduzeća nemaju novca da završe te stanove. Neke lokacije se vuku po desetak godina, a najveći problem je Novi Beograd, gde ima oko 3.000 nedovršenih stanova - objašnjava Nešić. Veliki broj nedovršenih stanova postoji i na Čukarici, čak 1.950, zatim u Obrenovcu, dok u Grockoj, prema Nešićevim rečima, čitavo naselje, koje je pre desetak godina počeo da radi GIK 'Banat' za radnike 'Kluza', stoji nedovršeno.
- Jedan od velikih problema jesu i stanovi za mladi bračne parove, koje je 2.000. godine započela Direkcija za izgradnju stanova, i veliki broj tih stanova je skoro završen. Na Novom Beogradu ima skoro 1.000 tih stanova, gde su preduzeća 'Rad' i 'Ratko Mitrović' uradili 80 odsto radova, ali pošto im Direkcija ne daje potrebna sredstva, te firme ne mogu da završe radove. U Valjevu ima stanova na kojima je ostalo još samo dva odsto radova do završetka. U Nišu isto, ali nova vlast je stornirala sve uplate. Koliko znam, bilo je planirano da se ove godine u te svrhe izdvoje tri milijarde dinara iz budžeta, ali te pare su otišle negde drugde, a zli jezici kažu da su pare otišle za otkup žita i za druge stvari. Iz Direkcije su saopštili da će za 150 kupaca koji su u kešu platili ove stanove, stanovi biti uskoro završeni. Tako će oni dobiti nove stanove po ceni od 720 DM po kvadratu, dok će svi novi kupci, plaćati dvostruko više - čak 1.400 DM po kvadratnom metru - ističe Nešić.
Drugi investitori nedovršenih stanova su, prema njegovim rečima, Fond za građevinsko zemljište, 'Stankom' (od započetih 2.000 stanova kod Filmskog grada završio samo oko 500, pa stao s radovima). Poseban problem predstavljaju unapred plaćeni a godinama nedovršeni stanovi, kojih, prema Nešićevim rečima, nema mnogo (500-600 stanova). Oni su uglavnom kupljeni od 'Komgrapa' ili 'Rada'.
- Mi smo u 'Komgrapu' još 1994. godine prodali 300 stanova na Bežanijskoj kosi, od kojih jedan broj ni danas nije završen. Kupcima je isporučeno 186 stanova, a preostali će biti završeni do kraja godine. Ti ljudi su kupili stanove 1994. godine u vreme ogromne inflacije, koja je obezvredila taj novac. Da bismo obeštetili kupce, prodali smo samački hotel na Bežanijskoj kosi, površine 10.000 kvadratnih metara, i te pare upotrebili da završimo stanove. Nezadovoljni kupci su osnovali brojna udruženja, podnosili tužbe, a jednom broju njih, koji su najugroženiji i ne mogu da plaćaju kiriju kao podstanari, 'Komgrap' plaća smeštaj u hotelima već godinama - objašnjava Nešić.
Jedino rešenje u situaciji kada građevinske firme nemaju novac za završetak radova, a Beograd ima veliki broj podstanara, kojima je neophodan stan, Nešić vidi u oporavku bankarskog sistema i odobravanju kredita za stanove na 20 godina uz primerenu kamatu od jedan do tri odsto, uobičajenu u svetu.
- Velikih kupaca više nema. Preduzeća više ne kupuju stanove za zaposlene, čak ni Vojska Jugoslavije, koja je nekada bila veliki kupac, više ne gradi jer nema para, pa nudi na prodaju Dom JNA, koji niko neće da kupi, kako bi prikupila novac za izgradnju stanova - kaže Nešić, dodajući da bi, ako bi danas bili započeti radovi na nedovršenim stanovima, bilo potrebno nekoliko godina da se sve završi. K. Preradović Ministar ukočio građevince
- Nekada se u Beogradu godišnje gradilo po deset-dvanaest hiljada stanova, a nagli pad izgradnje počeo je još 1990. godine. Od nekadašnjih sto i nešto hiljada ljudi zaposlenih u građevini, sada ih je ostalo oko 60.000, jer su mnogi otišli iz te grane zbog loših uslova privređivanja. Pitanje je da li pod ovim uslovima i sa ovakvom gradnjom, naše građevinske firme mogu da opstanu do proleća. Sve se one batrgaju. Naš ministar Dragoslav Šumarac je za sve vreme mandata uspeo samo da donese Zakon o divljoj gradnji, čime je ugušio i industriju građevinskog materijala. Ministar je uspeo da nas ukoči do kraja. Ovo jeste rešenje problema divlje gradnje, ali i građevinarstvo mora da živi od nečega, a to nam nije obezbeđeno - kaže Branko Nešić, sekretar Udruženja građevinarstva u Privrednoj komori Beograda.
