Izvor: B92, 27.Jul.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2010. život izgubilo 13 radnika
Beograd -- Nebezbedan rad na visini, nepropisno montirane skele, nekorišćenje adekvante opreme, uzroci su najvećeg broja nesreća, a njih je bilo čak 13 sa smrtnim ishodom.
.
Žena starosti oko 50 godina, zaposlena u kompaniji Štark, juče rano ujutro je izgubila život na radnom mestu nakon pada sa merdevina. To je drugi tragični slučaj u samo nekoliko dana, nakon što je mladić od 25 godina poginuo u fabrici Fijat u Kragujevcu tokom rada na rekonstrukciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pogona.
Uzrok smrti u oba slučaja je bio pad s visine, a to je prema podacima republičkog Inspektorata za rad i najčešći uzrok smrti radnika u Srbiji
”Svaki slučaj je priča za sebe”, napominje glavni inspektor Radovan Ristanović, "ali to što se nesreće na radnom mestu dešavaju često dovoljan je pokazatelj da stanje bezbednosti u našim preduzećima nije „na nekom nivou"”.
Nebezbedan rad na visini, nepropisno montirane skele, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu uzroci su najvećeg broja nesreća, a njih je samo ove godine bilo čak 13 sa smrtnim ishodom.
„Od januara ove godine inspektori rada su na teren izašli 689 puta, 13 nesreća je bilo sa smrtnim ishodom, 529 teških povreda, osam kolektivnih i 128 lakših", kaže Ristanović.
Od početka 2010. godine, inspektori rada su doneli 2.948 rešenja, od čega 752 kojima se poslodavcu nalaže da donese akt o proceni rizika i 436 rešenja kojima se nalaže poslodavcu da izmeni postojeći akt o proceni rizika i otkloni utvrđene nedostatke. Inspektori rada su ove godine doneli i 284 rešenja o zabrani rada na radnom mestu. Inspektorat je podneo i 357 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog i odgovornog lica i 192 prijave protiv preduzetnika, kao i 64 zahteva za podnošenje prekršajne prijave protiv zaposlenih. Novčane kazne za poslodavce koji se ne pridržavaju pravila idu i do milion dinara, za privatne preduzetnike do 500.000 dinara, a za zaposlene do 20.000 dinara.
Iako cifre ne deluju nimalo ohrabrujuće, Ristanović ističe da je ukupan broj povreda ove godine u odnosu na isti period prošle godine smanjen za oko 20 odsto (do jula 2009. poginulo 16 radnika).
Tokom 2010. Inspektoratu za rad je samo u Beogradu prijavljeno 148 povreda na radu- i to jedna smrtna povreda u industriji, dve teške povrede u oblasti građevinarstva, u kom se, inače, najviše nesreća događa.
Inspektorat za rad je analizirajući povrede na radu došao do podatka da se gotovo 65 odsto nesreća dešava upravo u oblasti industrije i građevinarstva.
Najčešće se povređuju muškarci, u čak 84 odsto slučajeva, starosti između 33 i 55 godina. Povrede se pretežno dešavaju u prvoj smeni, a najviše stradaju ruke i noge.
Izvor povrede broj jedan je, napominje Ristanović, oprema za rad. On napominje da stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nije na zadovoljavajućem nivou jer četiri ključna stuba na kojima bi trebalo da se zasniva sistem bezbednosti ne funkcionišu.
„Pre svega mislim na izražen formalizam kada je u pitanju izrada akta o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini, ali i nedovoljnu stručnu obučenost, kao i na to da članovi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji se odnose na službu medicine rada nisu našli punu praktičnu primenu", napominje Ristanović.
Osim toga, neophodna je i bolja opremljenost i veća, bolja i efikasnija koordinacija u praktičnom delovanju inspekcijskih organa, naglašava on, a veliki problem predstavlja i dugo trajanje prekršajnog postupka, izricanje kazni koje je daleko ispod zakonskog minimuma, kao i vrlo često obustavljanje postupka iz različitih razloga, ali i zastarevanje postupaka.
