Izvor: S media, 09.Dec.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2010. pad cena hrane, nameštaja i kompjutera
Najviše koristi od primene prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su ministri spoljnih poslova prekjuče deblokirali na sastanku u Briselu, mogli bi da imaju građani Srbije. Primenom ovog sporazuma u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja… Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Stručnjaci su složni u tome da će potrošači najviše osetiti koristi slobodne trgovine i nižih carina, ali dodaju da konkretne promene ne treba očekivati već sutra. Naime, radi se o šestogodišnjem procesu tokom koga će carine biti postepeno snižavane.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglašava da će liberalizacija trgovine za građane značiti snižavanje cena robe.
- Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na konačnu cenu, a to će se desiti onog trenutka kada sporazum stupi na snagu. Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil. Za sada je teško reći za koliko će cene biti snižene jer svaki proizvod ima različita carinska opterećenja, ali Privredna komora će u narednih mesec i po dana napraviti ozbiljnu procenu za koliko bi cene mogle da padnu - ističe Bugarin.
On dodaje da je važno da odnosi Srbije i EU ulaze u fazu ugovornih odnosa, što nije bio slučaj do sada.
- Sa deblokadom sporazuma eliminiše se faktor nesigurnosti, što srpskoj privredi daje ekonomsku predvidivost i stabilnost, a još jedna od koristi je i dolazak stranih investicija - smatra Bugarin.
Rade Pribićević iz „Denjub fuds grupe“ kaže da je moguće da će prehrambeni proizvodi iz EU biti jeftiniji od domaćih.
- To koristi potrošačima, ali je pitanje koliko koristi domaćoj poljoprivredi - objašnjava Pribićević.
On smatra da privreda neće imati trenutne koristi od sporazuma sa EU.
- Ipak, te carinske formalnosti prilikom izvoza će biti jednostavnije. Takođe, moći će da se primenjuje i pravilo „kumulativnog porekla robe“, što znači da ako ste proizvod napravili u Srbiji, a taj proizvod sadrži poluproizvod koji je napravljen u Albaniji, u EU ćete to moći da izvozite kao domaći proizvod. To pre nije moglo. Za našu kompaniju neće biti mnogo promena jer smo mi u prehrambenoj industriji koja je specifična, a izvozno smo orijentisani uglavnom na zemlje u okruženju. Ipak, konkurencija će biti veća - ističe Pribićević.
Da je ipak najvažnije da se domaći proizvođači najpre posvete kvalitetu domaće robe smatra Milan Knežević, potpredsednik Unije tekstila, koji kaže da ovaj sporazum u svakom slučaju znači da smo na evropskom putu.
- Niže cene će biti moguće tek kada dođe do pune primene ovog sporazuma, a tek za nekoliko godina je predviđeno da se u potpunosti ukinu carine na robe iz EU. U okviru sporazuma nam je posebno značajna dijagonalna kumulacija porekla robe, jer ćemo moći da repromaterijal uvezemo iz Turske, a proizvod izvezemo u Evropsku uniju i zemlje CEFTA - ističe Knežević.
Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca“, kaže da će ovim sporazumom naša industrija dobiti ozbiljnu konkurenciju.
- To znači da bi industrija trebalo da počne da se razvija, a doći će i do zapošljavanja većeg broja ljudi, ali to ne može da se dogodi sutra, već onda kada bude većih ulaganja u realni sektor. Ipak, mi se najpre moramo ozbiljno okrenuti sopstvenoj proizvodnji. Na primer, prošle godine smo imali izvoznu kvotu mesa 10.000 tona, a uspeli smo da izvezemo samo 2.500 tona i tu nam nije kriva EU, mi moramo da se fokusiramo na unapređenje proizvodnje - ističe Jakovljević.
U svrhu unapređenja proizvodnje, ministar poljoprivrede Saša Dragin tvrdi da će godišnje između 50 i 60 miliona evra ići direktno poljoprivrednicima za investicije i ulaganje u nove tehnologije.
Dragin kaže za „Blic“ da je odmrzavanje trgovinskog sporazuma povećava šanse za izvoz u EU.
- Za sve proizvode koji se izvoze u EU postoji način na koji se izvozi roba, posebno kada je bezbednost hrane u pitanju. Mi smo usvojili novi Zakon o bezbednosti hrane, pa je time povećan kapacitet za izvoz prerađevina od svinjskog mesa, što do sada nije bio slučaj, a ovih dana očekujemo odobrenje za izvoz krompira - ističe Dragin.
On dodaje da su se ostali proizvodi slobodno izvozili, a da za neke postoje kvote, kao što su kvote za šećer i juneće meso.
Prednosti sporazuma
-roba se razmenjuje između zemalja potpisnica sporazuma
po sniženim carinama ili bez carina
-mogućnost snižavanja cena u Srbiji
-veća konkurentnost domaće privrede
-dolazak stranih investitora
-veći izvoz domaćih kompanija
Izvozne kvote za prehrambene proizvode
šećer 180.000 tona
vino 63.000 hektolitara
junetina 8.700 tona
*(omogućen godišnji izvoz bez carine)
Veliki značaj sporazuma
Vlada: Najpovoljniji sporazum za Srbiju
Vlada Srbije pozdravila je stupanje na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će, kako je navedeno, važiti do stupanja na snagu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „Ekonomski značaj primene prelaznog sporazuma potvrđuje podatak da je u 2008. godini 54 odsto izvoza Srbije plasirano na tržište EU u vrednosti 4,03 milijarde evra“, navodi se u saopštenju Vlade i dodaje da od svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila prelazni trgovinski sporazum obezbeđuje najveće povlastice za srpsku privredu.
Dinkić: Veći priliv investicija iz Evrope
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ocenjuje da je odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU dobra vest, budući da će Srbija zbog stupanja na snagu tog sporazuma i ubuduće moći da izvozi u EU bez carina i da očekuje veći priliv investicija iz Evrope. Dinkić je rekao da je Srbija zbog plaćanja izvoznih carina za izvoz robe u zemlje CEFTA imala godišnji gubitak od 150 miliona evra.
Đelić: Prva sednica komiteta Srbije i EU u martu
Primena prelaznog trgovinskog sporazuma predstavlja pravnu sigurnost za domaće i strane investitore, kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić. On je precizirao da se povlastice koje je do sada uživala Srbija pretvaraju u ugovorne obaveze EU, a srpskim proizvođačima i investitorima iz EU omogućava dodatne pogodnosti za proizvodnju u regionu kroz mogućnost „sabiranja“ porekla robe. Sa Evropskom komisijom je, kako je naveo Đelić, dogovoreno da 2. marta 2010. bude održana prva sednica paritetnog Komiteta Evropske komisije i Srbije koja će pratiti primenu Sporazuma.
