Izvor: Blic, 14.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2010. ništa od nižih kamata
Negativan trend u bankama nastaviće se i naredne godine, a glavni kanali kroz koji će kriza zadirati u njihove bilanse biće stagnacija kreditnih plasmana i povećanje gubitaka na nenaplativim zajmovima, očekuju sagovornici "Novca". Prevedeno na svakodnevni jezik, iduće godine ne treba očekivati niže kamate, rizičnim klijentima krediti će biti skuplji, a pojedini poznavaoci očekuju i otkaze u bankama jer bi, kako tvrde, smanjenje kreditne aktivnosti moglo da potraje.
Banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su bile na udaru pre tačno godinu dana kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja će zbog sve dublje nelikvidnosti, osim u ovoj godini, biti ozbiljna pretnja bankama i naredne godine, slažu se sagovornici "Novca". Na kraju septembra 2009. neto profit banaka iznosio je 15,4 milijarde dinara, što je čak upola manje u odnosu na isti period lane!
Za narednu godinu ekonomista Zoran Jeremić na prvom mestu postavlja pitanje likvidnosti klijenata i mogućnosti otplate kredita. Proizvodnja i trgovina građevinskim materijalom, nameštajem i delovima za automobile već dominiraju među preduzećima koja sada imaju problema s otplatom duga. "Sledeće godine će biti nastavljena borba za održavanjem likvidnosti i solventnosti. Nenaplativa potraživanja će sigurno rasti i to bar do polovine naredne godine. Teško je licitirati kojom brzinom, ali bi trend mogao da bude sličan ovogodišnjem", kaže Jeremić za "Novac".
Naš sagovornik očekuje da bi moglo doći i do smanjenja broja zaposlenih u bankama jer bi zastoj kreditne aktivnosti mogao da potraje. Za prvih šest meseci ove godine, što su najnoviji podaci, broj zaposlenih u bankama je smanjen dva odsto ili za 627 lica.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, sada u proseku docnja iznosi šest odsto na sve kredite, i to tri odsto kod stanovništva, 5,2 odsto kod preduzetnika i 9,7 kod pravnih lica. Za devet meseci kod stanovništva kašnjenje u otplati je duplirano. Kod preduzetnika je povećano više od dva puta, a kod pravnih lica 1,5 puta.
Udeo loših plasmana u bankama u regionu čini u proseku 10,9 odsto svih kredita. "Može se očekivati da će problematični krediti rasti. Prema zaključku u Briselu koje su izvele Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i devet banaka koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi, loši plasmani će dostići vrh u prvom kvartalu naredne godine", izjavio je Zoran Petrović, zamenik predsednika IO "Rajfajzen banke" u Srbiji na okruglom stolu Američke privredne komore.
Kod dugotrajnih kriza kao što je sadašnja kriza globalnog finansijskog sistema i recesija realnog sektora koja se na nju naslanja kreditne institucije prvo idu na reprograme kredita, a tek kad iscrpe sve mogućnosti reprograma, iskazuju gubitak vrednosti plasmana.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će se naredne godine na prvom mestu tražiti krediti za likvidnost. Osim nelikvidnosti, razlog je i što će se ovim kreditima otplaćivati takvi isti, ali ranije uzeti zajmovi.
"Kreditiranje investicija će sigurno stagnirati. Ne treba očekivati ni bitne promene kod kreditnog portfelja stanovništva, što zbog malih plata, što zbog straha od gubitka posla", kaže Đukić za "Novac".
Na osnovu podataka Kreditnog biroa, već je došlo do zatišja kreditne zaduženosti. Zaduženost pravnih lica, preduzetnika i stanovništva, povećana je tek za jedan odsto za mesec dana, na 1.311 milijardi dinara u septembru.
Budući da se procenjuje da će banke zadržati aktuelnih 7,5 odsto kamatne marže u proseku, bankari tvrde da naredne godine skoro ne treba očekivati smanjenje kamata.
"Kamate će ostati na sadašnjem nivou. Banke će i dalje biti oprezne, pa će klijenti sa dobrom kreditnom istorijom moći da računaju na povoljnije uslove, dok će problematični klijenti do kredita dolaziti teže", kaže za "Novac", Vladimir Marković, predsednik Izvršnog odbora "Findomestik banke".
I profesor Đukić kaže da će najveći i najkvalitetniji klijenti iz privrede moći da očekuju kredite pod najpovoljnijim uslovima, ali da će mala i srednja preduzeća imati probleme.
"Ne nazire se izlazak realnog sektora iz krize. Efekat pozitivnih kretanja u evrozoni tek treba da se ispolji, što nije realno pre kraja iduće godine. Drugo, visoke kamate u nedelji štednje nesumnjivo će značiti i veće kamate za rizične klijente", pojasnio je Đukić.
I Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora AIK banke, kaže da će za rizične klijente kamate sigurno rasti. On, međutim, veruje da bi za one druge kamate mogle da budu i niže ako Narodna banka Srbije snizi nivo obavezne rezerve. Takođe, pad tražnje za kreditima značiće borbu banaka za udeo na tržištu, ali i obaranje kamata, kazao je Jovanović za "Novac".
Podsetimo i da je NBS u poslednjih nekoliko meseci snizila referentu kamatnu stopu sa 17 na 10 odsto, a da je kamata na dinarske kredite praktično ostala ista.
Konačno, u 2010. banke mogu očekivati i smanjenje kapitala, ali prvenstveno po osnovu kursnih razlika. Inače, srpski bankarski sektor je dobro kapitalizovan. Prosečna adekvatnost kapitala je oko 22 odsto, kažu u "Findomestik banci", dok je to u zemljama EU oko osam odsto.
Hrvatska: Slede otkazi
Zdenko Adrović, predsednik uprave "Raifajsen banke" u Hrvatskoj, procenjuje da će hrvatske banke naredne godine iskazati gubitak na kreditnim plasmanima 1,6 milijardi kuna (oko 220 miliona evra). U 2010. slede i problemi kod otplate dugova malih preduzeća i stanovništva, kazao je Adrović na Liderovom formu, upozoravajući da se banke sada suočavaju sa stagnacijom kreditnog portfolija, smanjenjem nekamatnih prihoda, povećanjem gubitaka na nenaplativim plasmanima i smanjenjem profitabilnosti.
Udeo loših plasmana povećao bi se u odnosu na kraj 2009. jedan procentni poen, sa četiri na pet odsto. Adrović je i prvi bankar u Hrvatskoj koji je najavio smanjivanje broja zaposlenih u bankama i ostalim finansijskim institucijama.
U "Erste banci" optimisti
Predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" Slavko Carić kaže da će do povećanja portfelja banaka doći ako se nastavi pozitivna politička klima i ako dobijemo status kandidata za članstvo u EU, što bi dovelo i do povećanja investicija. Kako je naveo za "Novac", razlozi za optimizam su rezultati stres testova koji pokazuju da su banke u Srbiji visoko kapitalizovane, zatim činjenica da je većina banaka bila profitabilna od početka godine. Razlog za optimizam jesu i manji troškovi - referentna kamatna stopa, Euribor i kamate na štednju i na kraju što je bankarski sektor u 2009. porastao za oko 11 odsto.
