Izvor: Blic, 28.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 20 opština plata ni 10.000
U 20 opština plata ni 10.000
Najviša prosečna zarada u Srbiji u januaru 2003. godine isplaćena je u Lazarevcu i iznosila je 23.713 dinara, dok je najniža, 3.651 dinara, isplaćena u Dimitrovgradu. Prema podacima objavljenim u 'Službenom glasniku Republike Srbije', prosečna plata najviše je porasla u odnosu na decembar 2002. godine u Trgovištu - 28 odsto, a iznosila je 7.624 dinara, dok je najviše pala u Žabarima, skoro 60 odsto, pa je iznosila 8.098 dinara.U Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prosečna plata u januaru 2003. godine bila manja oko 12 odsto u odnosu na decembar i iznosila je 17.530 dinara. Razlika u prosečnim primanjima po regionima u Srbiji odraz je stanja privrede.
- Pojedini regioni nalaze se u velikoj krizi, što je posledica prestanka veštačkog održavanja u životu nekih velikih sistema, kao i očekivanog procesa privatizacije i promene proizvodnog programa. Istočna i zapadna Srbija, koje su nekada bile pojam razvijenosti, sada se suočavaju s pojavom siromaštva - kaže za 'Blic' Jurij Bajec, profesor ekonomije.
Borski okrug, Pčinjski, jug Srbije, kao regione koji su po primanjima najniži, navodi i Milenko Smiljanić, predstavnik Samostalnih sindikata Srbije. On, nasuprot njima, ređa 'ekstremne opštine', kao što su Beočin, Kanjiža, Kosjerić...
- Eto, dobili ste konfiguraciju u kojoj imate polarizaciju jako siromašnih i nekih koji imaju pristojna primanja. Ali, uzmite u obzir da je Beočin, na primer, mala opština koja se sastoji samo od cementare i hiljadu radnika. Još 1.000 njih prodali su radna mesta, primili otpremnine i otišli. Sada u njihovoj statistici merite samo plate preostalih 1.000 zaposlenih i ispada da je to veliki prosek. Kanjiža, koja počiva na fabrici crepova s 4.000 zaposlenih, isti je slučaj, kao i još niz malih opština. To je dobro, ali nije ohrabrujuće za sagledavanje ukupne perspektive - navodi Smiljanić.On bi, kako kaže, bio mnogo zadovoljniji da je po najvišim prosečnim primanjima reč o Beogradu, Novom Sadu, Subotici, industrijskim centrima kao što su Kraljevo, Kruševac... 'Ti gradovi prosto tavore', kaže Smiljanić.
Bajec, pak, u tim centrima uočava evidentni debalans između broja radnika i mogućnosti privrede, što se očitava u niskim zaradama.
- Imate veliki broj radnika koji ne primaju plate. Tu će biti vrlo teško za intervenciju, tako da verujem da na ovoj karti skoro neće doći do pomeranja - uveren je Bajec i misli da je jedini izlaz u ubrzanim reformama. Smiljanić, pak, veruje da bi država morala da ima strategiju šta s velikim konglomeratima.
- Ukoliko bi došlo do revitalizacije sistema kao što su 'Zmaj', IMT, 'Lola', niz pratećih kompleksa bi se pokrenulo. Ali, rešavanje tog problema trebalo bi da bude deo strategije. A ona se sada improvizuje od slučaja do slučaja. Za to je, po definiciji, kriva Vlada - kaže Smiljanić.
I dok Bajec smatra da injekciju mogu da daju samo strane investicije, Smiljanić misli da Vlada ništa ne čini da ih privuče i napominje da 'Bor i Majdanpek mogu da budu primamljivi samo nekome ko ima novac'.On veruje da je za jug Srbije najbolje da odmah zatvori fabrike tekstila kojima ni strane investicije ne mogu pomoći.
- Reč je o fabrikama koje su sa po 20.000 radnika projektovane za tržište bivše SFRJ i Evrope. Sada imamo veliki broj radnika i malo tržište, a jaku konkurenciju. 'Koštana', 'Jumko', 'Hisar'... ništa ne radi. Problem je što je na jugu sve bilo predimenzionirano. Tamo gde je Evropa zapošljavala najviše 300 radnika, mi smo imali 20.000 radnika. Sada se te regije guše u siromaštvu, a jedino im mogu pomoći krediti za poljoprivredu - procenjuje Smiljanić.
Na pitanje ko je kriv što se Vojvodina nalazi nisko na karti prosečnih primanja, Bajec kaže da je poznato kako je u Šidu, Rumi i Mitrovici svaka privredna aktivnost stala. On, ipak, tvrdi da Vlada Srbije posebno obraća pažnju na regionalnu komponentu siromaštva i da je njen rad koncentrisan na sprečavanje ovako bolnih posledica ubrzane tranzicije. - Pojedini regioni nalaze se u vakuumu. Reforme su počele, kao i proces privatizacije, ali to je još na samom početku. Ukoliko ne bude stranih investicija, revitalizacija pojedinih sistema je gotovo neizvodljiva. Bez stranog kapitala i privatizacije nemoguće je dalje održavati u životu velike sisteme. Sada je pitanje imaju li strani investitori interesa da ulažu. Zadatak naše vlade je da te proizvodne sisteme učini što primamljivijim - kaže Bajec.
Smiljanić je, međutim, sasvim drugačijeg mišljenja:
- Sve reforme počivaju na reformi privrede, a nju menjamo lošom privatizacijom. Nemate nijednu privatizovanu firmu u kojoj je radnicima postalo bolje s većim platama i boljim socijalnim uslovima. Vladi je bitno samo da nešto proda i novac ubrizga u budžet. To ništa neće promeniti. T.N.Đaković
5 opština sa najboljim prosečnim primanjima
Lazarevac 23.713 dinara
Beočin 23.639 dinara
Kanjiža 20.276 dinara
Kosjerić 18.623 dinara
Pančevo 18.125 dinara
5 opština sa najmanjim prosečnim primanjima
Dimitrovgrad 3.651 dinara
Ivanjica 3.844 dinara
Lebane 3.975 dinara
Mionica 5.132 dinara
Prokupje 6.818 dinara
