Izvor: Politika, 04.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turske sirovine i dalje sa carinom
Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom nije stupio na snagu 1. januara ove godine, jer ga turski parlament još nije ratifikovao
Uzalud se Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus” iz Pančeva, radovao 1. januaru 2010. Za taj dan bio je najavljen početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, ali on i njegove kolege iz tekstilne industrije i dalje plaćaju carinu na uvoz proizvodnih sirovina iz te zemlje. U Ministarstvu ekonomije objašnjavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da primena tog sporazuma kasni zbog proceduralnih razloga. „Turski parlament još nije ratifikovao ovaj dokument. Za sada nije poznato kad to možemo da očekujemo”, objašnjavaju u nadležnom ministarstvu dodajući da imaju razumevanja za kašnjenje.
– To bi znatno smanjilo naše izdatke, jer najviše materijala uvozimo iz Turske – požalio se Knežević. – U mom preduzeću, na primer, trećina proizvodnih sirovina potiče iz te zemlje. Na te materijale još plaćam carinu od 10 odsto. Posle je njegova primena odložena za mesec dana (za 1. februar), ali i taj datum prođe, a od sporazuma ništa. Ukupan izvoz naše tekstilne industrije iznosi 600 miliona evra. Eksport će biti znatno veći kad na tržištu zažive najavljene olakšice – požalio se Knežević.
I dok jednu dobru vest tekstilci još iščekuju, drugu su čuli pre nekoliko dana. Srbiji je, od ponedeljka i zvanično, odmrznut Sporazum sa Evropskom unijom. To u praksi znači da će moći da koriste sirovine iz celog regiona i da robu, sa oznakom „proizvedeno u Srbiji”, bez carina izvoze u Evropsku uniju. Ono što se u teoriji komplikovano zove „dijagonalna kumulacija robnog porekla” u praksi omogućava da se CEFTA region (sve zemlje bivše Jugoslavije osim Slovenije, uključujući i Moldaviju i Albaniju) praktično posmatra kako jedinstveno tržište.
– Od toga nemamo mnogo vajde. Ne postoji roba iz regiona koju možemo da uvezemo i koristimo u proizvodnji kako bismo gotov proizvod izvezli u EU bez carina. Ključan je sporazum sa Turskom, jer tamo možemo da nabavimo kvalitetne sirovine po relativno povoljnim cenama – objašnjava Knežević.
Sa njim se ne slaže Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor” iz Vrnjačke Banje. Bez obzira na to što je sporazum sa Turskom od velike važnosti, nije zanemarljivo ni odmrzavanje sporazuma sa EU.
– Svaka olakšica u poslovanju oseti se i mnogo znači.
Vesna Vasiljević, iz Udruženja PKS za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, objašnjava da će i posle početka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom država Srbija carinskim stopama štititi domaće proizvođače sirovina.
– Tako će na primer na trikotaži ostati dažbina od 18 odsto koja će se postepeno smanjivati do 2014. godine. Pod zaštitom će biti i ovdašnji proizvođači hulahupa, prediva i gotove odeće – objašnjava naša sagovornica.
Vesna Vasiljević dodaje da će, kada je reč o sporazumu sa EU, srpski tekstilci moći da traže povraćaj iznosa koji su posle 8. decembra 2009. platili za carinu po osnovu dijagonalne kumulacije robnog porekla.
– Tu nije reč o zanemarljivim iznosima. Na primer, carine na uvoz sirovina iz Crne Gore iznosile su 10, iz Bosne i Hercegovine – 11, Hrvatske – 14, a Makedonije čak 25 do 33 procenta – objašnjava ona.
A. Nikolić
[objavljeno: 05/02/2010]
.jpg)
