Izvor: Blic, 03.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište samo na papiru
Tržište samo na papiru
BEOGRAD - Kamatna stopa za kredite privredi u aprilu ne može biti veća od 3,4 odsto. Ovaj iznos određen je na osnovu odluke UO Udruženja banaka prema kojoj će se ubuduće kamate obračunavati u skladu sa prosečnim rastom cena na malo u poslednja tri meseca, uvećanim za maržu od 1,5 procenata i revalorizaciju od 0,5 odsto. Do sada je mesečna kamatna stopa bila ograničena na 3,9 odsto.
- Ova odluka jeste tržišna, ali neće pomoći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bankama da bolje posluju. Istina je da banke nisu mogle ni do sada naplatiti kamate, a to neće moći ni od sada. Bez obzira na Kodeks poslovnih banaka, one ne mogu da pokriju bankarske prihode i revalorizaciju. Koliku god kamatu utvrdili, nećemo moći da je naplatimo i to je činjenica - kaže za 'Blic' Dragoljub Vukosavljević, direktor 'Union banke'.
On dodaje da ovu odluku treba prihvatiti kao privremenu.
- Ona na duži rok ne može spasiti ni banke, ni privredu. Treba reći da je privreda u ozbiljnim teškoćama i da je potrebno dugoročnije rešenje problema. Međutim, dugoročno rešenje problema traži stabilnu privredu koja može ispuniti uslove tržišnog poslovanja i kreditiranja - smatra Vukosavljević, dodajući da niska kamata ne odgovara većini banaka.
Niska kamata ne odgovara ogromnom broju glomaznih banaka, a, prema rečima Vukosavljevića, može odgovarati samo malim racionalnim bankama, sa malim brojem zaposlenih.
- I takvim bankama od kamata može i da pretekne. Međutim, takve su zaista malobrojne - zaključio je Vukosavljević.
Prema oceni Boška Živkovića, profesora BK univerziteta i člana G17, kamatna stopa bankarskih kredita koja se formira na osnovu zvaničnih podataka o mesečnoj inflaciji nije tržišna, već je, kao i do sada, praktično ograničena.
- Zna se da statistika beleži inflaciju koja nije stvarna, već štimovana. Zbog toga će i kamate biti naštimovane, mada će sve dok se cene drže pod strogom kontrolom i kamatna stopa biti realno pozitivna. To odgovara privredi, ali ne i bankama. Ukoliko se inflacija otme kontroli, postoji opasnost da kamate budu realno negativne, ali se može očekivati da se u tom slučaju promeni odluka o načinu njihovog formiranja - kaže za 'Blic' Živković.
Tržišnu vrednost kamata, dodaje Živković, teško bi bilo odrediti u ovom momentu, a ona bi, svakako, zbog nestašice novca bila izuzetno visoka i za privredu nepovoljna.
Za kamate na kredite građanima ne postoji nikakvo ograničnje i one će se određivati prema poslovnoj politici banaka. Ta 'sloboda' u sadašnjim uslovima, kako ocenjuje Živković, može da znači da će stanovništvo plaćati visoku cenu za bankarske pozajmice. Međutim, to je samo na papiru, jer su retke banke koje odobravaju kredite za građane, a kako nema ni štednje, ove kamate će se svesti samo na minusna salda na tekućim računima. S.S. - M.V.
