Izvor: Blic, 08.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište sa 55 miliona potrošača
Tržište sa 55 miliona potrošača
BEOGRAD - Potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja Jugoistočne Evrope stvaraju se uslovi za fukcionisanje jedinstvenog tržišta sa 55 miliona stanovnika. To znači da se na ovaj način neće samo podsticati regionalna saradnja i brže evropska integracija svake od ovih zemalja već će se građanima obezbediti jefitniji proizvodi a privreda će biti privlačnija za strane investitore. Ovim rečima je Miroljub Labus, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpredsednik Savezne vlade, za 'Blic'
prokomentarisao prednosti trgovinskih olakšica koje će uslediti nakon okončanja procesa liberalizaciej trgovine među zemljama ovog regiona.
Do sada je Jugoslavija sa Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom i Makedonijom potpisala sporazume o slobodnoj trgovinu, dok su sa Hrvatskom obavljeni preliminarni pregovori, a u pripremi su sporazumi sa Rumunijom i Bugarskom. Ovim papirima se, kako je rekao Labus, ne ukida u potpunosti carina za robu koja prelazi granicu već se ona postepeno snižava. U planu je da se u narednih tri godina oko 90 odsto robe u spoljnotrgovinskoj razmeni oslobodi ovog maneta. Labus je nakon jučerašnjeg sastanka sa ministrima za spoljnu trogovinu zemalja članica Proseca saradnje u Jugoistočnoj Evropi novinarima potrvdio da će svi bilaterlni ugovori o slobodnoj trgovoni biti potpusani do kraja ove godine kao što je i bilo planirano. Od 29 ugovora koji treba da se potpšu do sada su, prema rečima Erharda Buseka, koordinatora Pkra za stabilnost Jugoistočne Evrope, na 12 stavljeni potpisi, sedam je u postupku pregovora, a za dva su prošle nedelje počele pripreme. On je dodao da je u interesu svake od ovih zemalja da ni jedna ne bude ekonomski i politički nestabilna jer se u tom slučaju šalje poruka investitorima da je ceo region nestabilan.
Predsednik Privredne komore Jugoslavije Slobodan Korać je juče obraćajuči se učesnicima Međunarodnog poslovnog foruma o trgovinskoj liberalizaciji i olkašicama u regionu rekao da 'treba pritisnuti poličare da se bilateralni ugovori o liberalizaciji trgovine što pre potpišu'. On je istakao da je jugoistočna Evropa interesantan ekonomski prostor za poslovnu saradnju, da partneri iz trećih zemalja pokazuju interes za ulaganje na ovim prostorima a multinacionalne korporacije premeštaju svoje proizvodne kapacitete u buduću slobodnu zonu koja će, ukoliko joj se priključi Turska, imati čak 140 miliona stanovnika.
Otvrajući ovaj skup Goran Svilanović, savezni ministra za inostrane poslove, naglasio je da još treba da se otklone neke prepreke da bi ovaj region postao 'region nade i ekonomske budućnosti'. M.V. Različiti prioriteti SRJ i Hrvatske
Pomoćnik hrvatskog ministra spoljne trgovine Olgica Spevec je izrazila razočarenje pregovorima sa SR Jugoslavijom, u pravcu potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između dve zemlje, otvoreno rekavši da Jugoslavija ima 'drugačije prioritete'. Ona je upozorila da privrednici u obe zemlje traže liberalizaciju trgovine, ne samo što su dve privrede kompatibilne, već i što su međusobno konkurentne. Bosanski 'Golf' ipak sa carinom
Azra Hadžiahmetović, ministar spoljne trgovine Bosne i Hercegovine, za 'Blic' je pojasnila da je ova zemlja sa SRJ potpisala sporazum o slobodnoj trgovini koji podrazumeva da sva roba koja se izvozi iz BiH bude oslobođena carine, a da se na proizvode koji se uvoze iz SRJ primenjuju određene carinske olakšice i da se one postepeno uvećavaju. Takve sporazume BiH ima i sa svim drugim zemljama ovog regiona.
Kako se carina ne plaća samo na robu koja se proizvodi u BiH to, prem njenim rečima, znači da se, na primer 'Golf' ne može uvesti u SRJ bez plaćanja ovog nameta jer to nije roba koja je u potpunosti proizvedena u toj zemlji. Ona je na Međunarodnom poslovnom forumu upozorila da ne treba gajiti iluziju da će do potpune liberalizacije tržišta regiona Jugoistočne Evrope doći za manje od 10 godina .
