Izvor: B92, 15.Maj.2014, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište naftnih derivata stagnira
Beograd -- Potrošnja naftnih derivata u Srbiji, zbog ekonomske krize i pada platežne moći stanovništva poslednjih godina stagnira ili je u padu za nekoliko procenata.
Ovo je zaključak učesnika konferencije o tržištu goriva u regionu koji su iskazali "oprezan optimizam" po pitanju rasta maloprodajnog tržišta naftnih derivata u Srbiji u ovoj godini.
Godišnje se u Srbiji proda 2,1 milion tona naftnih derivata, od čega najviše dizela, dok je u padu potrošnja benzina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i tečnog naftnog gasa (TNG), rekao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, na međunarodnoj konferenciji "Tržište maloprodaje derivata u jugoistočnoj Evropi i Srbiji: sadašnje stanje i perspektive".
Skoro sav benzin i TNG se proda na nekoj od 1.106 benzinskih stanica u Srbiji, dok je to slučaj kod samo 62 odsto dizela, čiji se ostatak krajnjim korisnicima proda direktno u veleprodaji, čime se stvara prostor za razna namešavanja i ubacivanje drugih proizvoda u naftne derivate, rekao je Mićović.
On je ukazao da je zahvaljujući modernizaciji Rafinerije Pančevo i liberalizaciji tržišta derivata poboljšala kvalitet naftnih derivata na srpskom tržištu.
Mićović je naveo i da je Srbija samo naizgled ispod evropskog proseka po pitanju državnih zahvatanja u ceni naftnih derivata jer se, kako je rekao, iz taksi na gorivo u Evropskoj uniji već sada finansira ono što nas tek čeka, kao što je namešavanje biogoriva u derivate i takse za obavezne rezerve nafte, što u Srbiji još ne postoji.
On je najavio da Srbiju zbog tih i obaveza markiranja goriva i uvođenja fiskalnog sistema za praćenje prometa goriva, u ovoj i sledećoj godini očekuje povećanje akciza na naftne derivate. Udeo akciza na benzin u Srbiji sada iznosi 49,8 odsto, na dizel 46,5 odsto, a na TNG 39,2 odsto, naveo je Mićović.
Prema projekcijama, do 2035. godine očekuje se globalni rast potrošnje nafte i gasa, a do 2020. godine u regionu jugoistočne Evrope očekuju se investicije u energetski sektor vredne 65 milijardi evra, dodao je Stambolis. Nafta i gas će i dalje imati dominantnu ulogu na tržištu, jer su direktno povezani sa ekonomskom aktivnošću, a rafinerije su, kako je istakao, čuvari energetske bezbednosti.
Region jugoistočne Evrope veliki je uvoznik nafte i gasa, pa je glavni prioritet bezbednost i stabilnost snabdevanja tržišta tim energentima, kao i izgradnja energetske infrastrukture i rafinerijskih kapaciteta kao preduslov dugoročne stabilnosti, rekao je direktor Energetskog instituta jugoistočne Evrope (Institute for Energy for SEE-IENE) iz Atine Kostas Stambolis.
Prema projekcijama, do 2035. godine očekuje se globalni rast potrošnje nafte i gasa, a do 2020. godine u regionu jugoistočne Evrope očekuju se investicije u energetski sektor vredne 65 milijardi evra, dodao je Stambolis. Nafta i gas će i dalje imati dominantnu ulogu na tržištu, jer su direktno povezani sa ekonomskom aktivnošću, a rafinerije su, kako je istakao, čuvari energetske bezbednosti.
Stambolis je, govoreći o kretanjima na tržištu naftnih derivata u regionu, ukazao da su maloprodajne cene od države do države u regionu veoma različite, što treba da se izbalansira.
Direktor maloprodaje u NIS-u Nadežda Korobjenikov je istakla da je Srbija za NIS i dalje ključno tržište, ali da se NIS trudi da iskoristi logističke prednosti i činjenicu da je završena modernizacija Rafinerije u Pančevu, kako bi poslovanje proširila u region, navodeći da je za sada NIS prisutan u maloprodaji u Rumuniji, Bugarskoj i BIH.
Ona je rekla da treba biti oprezno optimističan po pitanju rasta tržišta naftnih derivata, na šta utiče ekonomska kriza, pad platežne moći stanovništva i aktivnosti privrede.
Kada je reč o ceni goriva, Korobjenikov je ukazala da se doprinos NIS-a smanjenju cena naftnih derivata u Srbiji ogleda u završetku modernizacije pančevačke rafinerije, povećanju efikasnosti i smanjenju troškova i navela da je pre modernizacije rafinerije cena dizela bila viša od 160 dinara po litru, što sada nije slučaj.
Marko Miljević iz OMV-a je napomenuo da je ta naftna kompanija izašla sa tržišta u regionu u kojima nije vedela svoj interes, istakavši da dalje investicije te kompanije u regionu nisu predviđene.
On je dodao da je tržište naftnih derivata stabilno i da očekuje rast tog tržišta, kao i da Srbija ima relativno niske cene goriva u poređenju sa okolnim zemljama, koje su zbog ekonomske krize znatno bile povećale akcize na naftne derivate, kao što je slučaj u Sloveniji i Rumuniji, pa su posle morale da smanjuju iznose akciza.
Skup u Privrednoj komori Srbije je organizovao Nacionalni naftni komitet Srbije - Svetskog naftnog saveta u saradnji sa Energetskim institutom jugoistočne Evrope iz Atine.
