Izvor: Politika, 08.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište kroji porez na imovinu
Privrednici koji su u poslovnim knjigama iskazivali malu vrednost objekata mogu se nadati većem povećanju obaveza
Vlasnici preduzeća, poljoprivrednog i šumskog zemljišta drugačije će obračunavati i skuplje plaćati porez na imovinu. Umesto po knjigovodstvenoj vrednosti ili petostrukom katastarskom prihodu, ova dažbina će im od sledeće godine biti razrezana po prosečnoj tržišnoj vrednosti. Onako kako to sada plaćaju fizička lica.
Lokalne samouprave dobiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadatak da odrede zone i prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra poslovnog prostora, poljoprivrednog i šumskog zemljišta.
To su najveće novine koje donosi Predlog izmena zakona o porezu na imovinu o kome bi krajem maja trebalo da se izjasni vlada.
– Predlažemo da se porez na imovinu, počev od 1. januara 2014. godine, ne utvrđuje rešenjem jedinica lokalne samouprave, već da se privredni subjekti samooporezuju, kao što je to sada slučaj sa utvrđivanjem obaveze za PDV, dobit, poreze po odbitku, akcize. To, između ostalog, podrazumeva samoutvrđivanje poreske osnovice na osnovu prosečnih cena koje će objaviti lokalne samouprave – kažu za „Politiku” u Ministarstvu finansija i privrede.
Umesto sadašnje osnovice poreza na imovinu, koju čini vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama obveznika, ovo ministarstvo je propisalo da se poreska osnovica utvrđuje prema prosečnoj ceni kvadratnog metra nepokretnosti, njene površine i zone u kojoj se nalazi.
Vlasnici koji iskazuju fer vrednost svoje imovine porez će i dalje obračunavati po starom.
– Izmena poreske stope neće biti. Ona može najviše da bude do 0,4 odsto za obveznike koji vode poslovne knjige – objašnjavaju u Ministarstvu.
Na pitanje, koliko će preduzeće plaćati porez za poslovni prostor u Knez-Mihailovoj ulici u ministarstvu kažu da zavisi od toga kako obveznik objekat vrednuje u svojim knjigama. Ako ga vrednuje po fer vrednosti (koncept tržišne cene) obaveza mu se neće izmeniti, osim u slučaju da je promenjena tržišna vrednost. Ako ga vrednuje po principu troškova (nabavna vrednost umanjena za amortizaciju) doći će do povećanja poreske obaveze, ali iznos zavisi od vremena kada je objekat stečen. Na primer, ako je po tržišnoj ceni kupljen ove godine, njegova nabavna vrednost neznatno je umanjena za amortizaciju, te sledstveno tome i povećanje poreske obaveze neće biti veliko. S druge strane, ako je objekat kupljen davno, jer se knjigovodstvena vrednost amortizuje protokom vremena i smanjuje, pa je njegova sadašnja vrednost u knjigama mala, povećanje će biti osetno.
Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština, kaže da je dosadašnji poreski sistem za pravna lica odavno zreo za promenu, jer je pun nelogičnosti. Ovaj nacrt zakona ide u dobrom smeru.
– Postoji poslovna zgrada u centru Beograda, u ekstrazoni, koja ima više od 20.000 kvadratnih metara. Njena poreska osnovica u knjigama je oko 800.000 dinara, to jest manje od 8.000 evra. Dotle je realna tržišna vrednost verovatno u milionima evra. Ali ako je fizičko lice u istoj toj zoni vlasnik poslovnog prostora, njegova poreska osnovica kreće od prosečne tržišne cene kvadrata koja tu iznosi oko 270.000 dinara. Znači, tri kvadratna metra poslovnog prostora fizičkog lica imaju istu poresku osnovicu kao 20.000 metara kvadratnih istog tog poslovnog prostora ako je njegov vlasnik pravno lice – objašnjava Bućić.
On podseća da će pravnim licima od sledeće godine biti ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koju su prilično skupo plaćali.
– Čitava ideja koja stoji iza ovih zakonskih izmena jeste da pravna lica približno nastave da plaćaju iste obaveze koje su do sada plaćala, samo kroz porez na imovinu na mnogo transparentniji i uređeniji način nego što je to bilo kroz naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta – smatra Bućić.
Poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište, kažu u Ministarstvu finansija, određivaće se prema prosečnoj vrednosti kvadratnog metra zemljišta u zoni u kojoj se nalazi i prema površini koju zauzima, bez umanjenja za amortizaciju.
Bućić podseća da je osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište do sada bila petostruki katastarski prihod. Taj prihod po jedinici površine zemljišta nije se menjao od 1994.
– To je toliko obesmišljeno da se ovaj porez više u Srbiji gotovo nigde ne utvrđuje i naplaćuje, jer ne predstavlja prihod, već rashod lokalnih samouprava. Poreska obaveza je višestruko manja nego što su recimo PTT troškovi dostave poreskog rešenja, objašnjava Bućić.
On kaže da nije pravedno prema ostalim poreskim obveznicima da vlasnici velikih poljoprivrednih gazdinstava ne plaćaju ovaj porez.
Marijana Avakumović
objavljeno: 08.05.2013.
