Izvor: Politika, 11.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tržište falsifikata

Upakovano kao original, može se pazariti lažna kozmetika, hrana, obuća, kućna hemija. – Prošle godine zaplenjeno milion plagijata

Srpski potrošači, kako je utvrdila Tržišna inspekcija, veoma često lice mažu falsifikovanom kremom, deci kupuju „milke”, a ne „milka” čokoladu,kumu na slavu ponesu litar kvazivinjaka, uz palačinke posluže plagijat „eurokrema” i na ulicu izađu u lažnoj „dolče i gabana” majici. Samo tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle godine zaplenjeno je oko milion primeraka falsifikovanerobe široke potrošnje. Osim hrane, obuće i odeće, među kvaziartiklima je bilo i raznih kablova, utikača, kozmetike i kućne hemije.

Prema rečima Vere Despotović, načelnice Tržišne inspekcije, kada inspekcija pronađe falsifikovani proizvod, povlači ga sa tržišta, oduzima i ukoliko se na sudu potvrdi da je reč o falsifikatu – uništava.

– U slučaju da prijavu podnesu potrošači, proizvođač dobija sve podatke kako bi mogao da pokrene sudski postupak za naknadu štete. Ti sudski procesi se, ponekad, ako je situacija jasna, završe i na prvom ročištu. Mada imamo i predmete koje pratimo još od 2006. godine, a koji još nisu dobili sudski epilog.Inspekcija može da reaguje i bez prijave proizvođača, ali je uspeh zagarantovan samo ukoliko on sarađuje u istraživanju. Falsifikator treba da odgovara i zbog obmane potrošača, ne samo zbog povrede prava proizvođača– objasnila je Despotovićeva i dodala da su nedavno na pijacama u južnoj Srbiji pronađene lažne motorne testere, a u prestonici deterdžent „albus” i „dav” kozmetika.

U poslednjem slučaju, „Svislajn Takovo” Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu je 1. aprila podneo krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da se na teritoriji ovog grada nalazi pogon u kome se pravi falsifikat „eurokrema”. Po toj prijavi, sredinom maja na adresu kompanije stigao je odgovor da je krivična prijava odbačena zbog nedostatka dokaza.

– Objašnjeno nam je da krivično gonjenje možemo preduzeti dostavljanjem predloga istražnom sudiji. Zanimljivo je da se u periodu od početka aprilado sredine maja falsifikat nije pojavljivao na tržištu. Odmah posle toga mogao je ponovo da se kupi – objasnila je Snežana Lauš, potpredsednik koncerna „Svislajn Takovo”, dodavši da ovo nije prvi put da se njihovi proizvodi falsifikuju.

Svake godine, kaže naša sagovornica, falsifikatori na tržište izbace nove kopije „viljamovke” i „baltik votke”.

I „gorki list” je ranijih godina muku mučio sa svojim kopijama. Prema rečima Snežane Mišić, zadužene za odnose sa javnošću u „Si end Si grupi”, doskočili su prevarantima tako što su na svakih pet do šest meseci dizajnirali novi zatvarač koji ima nekoliko nivoa zaštite. U poslednjih godinu dana nisu se pojavljivali novi falsifikati.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, ističe da se potrošači najčešće žale na lažne marke odeće i obuće.

– Ali, falsifikuje se sve. Počevši od soli do alkoholnih pića, lekova, preko deterdženta, do kozmetike. Iako to može da zvuči bezazleno, takvi proizvodi mogu da budu vrlo opasni po zdravlje. Setite se samo dramatičnog ishoda „zozovače” kada je nekoliko ljudi izgubilo život – naglasio je Bogosavljević i dodao da je, na sreću, takvih prijava sve manje.

A. Nikolić

[objavljeno: 12/07/2008]

Nastavak na Politika...