Izvor: Politika, 24.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište diktira porez na zemlju
Novim zakonom uvodi se trgovanje gradskim građevinskim zemljištem i skraćuju procedure za dobijanje dozvola i izgradnju, što bi trebalo da iskoreni korupciju u ovoj oblasti
Kraće, jeftinije i jednostavnije procedure donošenja planova i izdavanja građevinskih dozvola sa jasno propisanim rokovima i kaznama za njihovo nepoštovanje, trebalo bi da učine Srbiju konkurentnom i privlačnom destinacijom za investicije. I ne samo to. Novi zakon o uređenju prostora, građevinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljištu i izgradnji, koji će se u vladi Srbije naći oko 15. maja, a pred poslanicima u Skupštini početkom juna, trebalo bi da iskoreni korupciju u ovoj oblasti. Ali, osim reformske on ima i istorijsku ulogu, jer otvara vrata primeni ustavne norme – privatizaciji građevinskog zemljišta.
Prvi put od 1958. godine, kada je nacionalizovana imovina, uvedena je zakonska mogućnost da stari vlasnici i njihovi naslednici konvertuju svoje pravo korišćenja zemljišta u pravo privatne svojine. To je najznačajnija novina u svojinskom smislu.
Gradsko građevinsko zemljište, čiji je jedini vlasnik do sada bila država, ubuduće će imati tri oblika svojine – privatnu, javnu i zadružnu. Ali da bi kupci postali njegovi vlasnici i da bi mogli da ga stave u promet potrebno je usvojiti zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini, koji bi trebalo da napravi jasna razgraničenja imovine između republike, pokrajina i opština.
– Novi zakon smo prvenstveno pisali kako bismo skratili duge i komplikovane procedure. Odškrinuli smo vrata za privatizaciju građevinskog zemljišta, ali pitanje vlasništva ostaje otvoreno. Odgovor treba da ponudi Zakon o javnoj svojini. Za sada je vlasnik zemljišta država, a opštine su samo korisnici i one ga komunalno opremaju i izdaju. Ali pošto se nisu uvek domaćinski starale prema njemu i imale neujednačenu politiku cena, na šta je skrenuta pažnja u „beloj knjizi” Saveta stranih investitora, uveli smo niz novina – kaže Aleksandra Damljanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja.
Novim zakonom propisani su kriterijumi za dodelu zemljišta (stepen komunalne opremljenosti, površina i namena). Visinu naknade će utvrđivati svaka opština za sebe, ali zakonodavac uvodi još jednu restrikciju – umesto dosadašnjih osam vrsta namena zemljišta ostaju samo četiri: stambena delatnost, komercijalna, proizvodna i sve ostale. I ono što je možda najvažnije, biće oporezivana tržišna vrednost zemljišta. Sledi ukidanje naknade za korišćenje zemljišta, odnosno zamena porezom na imovinu, dok će korisnici i dalje plaćati naknadu za uređenje zemljišta.
Za zemljište koje se nudi u zakup u privrednoj zoni napravljen je izuzetak. Osim najviše ponuđene cene na tenderu odlučujući kriterijum za dodelu zemljišta biće i broj novootvorenih radnih mesta. Jer svaka lokalna samouprava želi da privuče novu investiciju i uposli stanovništvo sa svog područja.
Novi zakon će biti restriktivan u pogledu prenamene poljoprivrednog zemljišta.
– Do sada se olako donosila odluka o proširivanju građevinskog zemljišta na uštrb poljoprivrednog. Opštine istina imaju izvorno pravo da to urade. Ako je takvu odluku izglasala skupština, mi to ne možemo da sprečimo. Zato smo im propisali obavezu da Republičkom geodetskom zavodu dostave spisak parcela kojima je promenjena namena. Oni će uknjižiti promenu i rešenje dostaviti Poreskoj upravi. Pošto su građani do sada izbegavali plaćanje prenamene investitori su ovog puta uslovljeni. Bez rešenja o izmirenim obavezama ne mogu da dobiju lokacijsku dozvolu. Tako da verovatno više neće biti besomučnog širenja na njive i oranice – kaže autorka zakona.
Da bi činovnicima izbili iz ruku mogućnost da u nedostatku planova po želji investitora određuju gde će se i šta će se graditi, pisci zakona su im dali rokove za donošenje planske dokumentacije. Svaka opština mora da ima prostorni i generalni plan. Rok za njihovo donošenje je osamnaest meseci, odnosno 24 meseca od stupanja na snagu zakona. U slučaju da to ne učine sledi im raspuštanje skupštine baš kao i pri neusvajanju budžeta.
– Ova odredba koja se možda čini drastičnom jedini je način da se opštine drže rokova. Cilj je da istekom roka sve lokalne samouprave imaju dva obavezna plana i da se ni jedan urbanistički akt ne može izdati, a da nije baziran na njima – ističe naša sagovornica.
Da bi se ubrzala izgradnja autoputeva i stvorili uslovi za brzu gradnju gasovoda „Južni tok” uvedeni su i prostorni planovi područja posebne namene. Išlo se na uštedu vremena i varijantu da ovi planovi budu primenljivi direktno.
Budući da se građevinske dozvole čekaju sedam-osam meseci do godinu dana i da je Srbija na listi Svetske banke sa 108. mesta prošle godine pala na 177. poziciju, pisci zakona su novim odredbama pokušali da otklone sva zagušenja prethodnog propisa i pojednostave proceduru.
– Svi urbanistički uslovi biće sadržani u lokacijskoj dozvoli i svi zainteresovani će moći da je dobiju na uvid. Idejnog projekta više neće biti, a za građevinsku dozvolu će se konkurisati sa glavnim projektom i lokacijskom dozvolom. Predviđena je krivična odgovornost za projektanta i kazna zatvora od godinu dana ukoliko je uradio glavni projekat suprotno sadržaju lokacijske dozvole – navodi Damljanović-Petrović.
M. Avakumović
[objavljeno: 25/04/2009]
