Izvor: Blic, 18.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošićemo zarađeno
Trošićemo zarađeno
U protekle četiri godine urađeno je dosta na sređivanju stanja u bankarskom sistemu i vraćanju poverenja građana u banke, ali su kamatne stope i dalje visoke, a u kratkom roku nije realno njihovo snižavanje. Operativni troškovi i marže banaka su visoki, a valutna klauzula dodatno opterećuje kredite - rečeno je juče na okruglom stolu 'Privatizacija banaka u Srbiji - četiri godine posle' u organizaciji Beogradske bankarske akademije i Instituta ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nauka u Beogradu.
Kako je najavio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, centralna banka priprema propis kojim će se banke obavezati da od NBS traže saglasnost za promenu vlasničke strukture iznad pet odsto od ukupne vrednosti kapitala. Do sada je ta saglasnost tražena za promenu vlasničke strukture iznad 15 odsto od ukupne vrednosti kapitala banke. Inače, u Srbiji je trenutno 43 odsto bankarskog sektora u vlasništvu stranih investitora, 31 odsto u državnom vlasništvu, dok 26 odsto u posedu domaćih privatnih investitora.
Učesnike okruglog stola pitali smo šta nas u monetarnoj sferi očekuje nakon produžetka trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom? Dr Hasan Hanić - dekan Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije:
- MMF postavlja sve strože uslove, koje Narodna banka Srbije mora da primeni na poslovnim bankama, odnosno investitorima u sektoru bankarstva. U tom smislu, do kraja godine očekuje se izmena zakonske regulative, koja podrazumeva rigorozniju kontrolu, kao i povećanu odgovornost nadzornih i upravnih odbora poslovnih banaka.
Mr Ratko Banović - generalni direktor 'Univerzal banke':
- Kreditna aktivnost banaka neće biti manja u poređenju sa onom iz prošle godine, naprotiv, verovatno će za 10-20 odsto biti i viša. Ne može se očekivati neka velika relaksacija, ali neće biti ni mnogo veća restrikcija nego što je bila. Treba biti realan, u nekoj prespektivi može se očekivati snižavanje kamatnih stopa. Međutim, njihov silazak na evropski nivo neće se desiti tako brzo.
Dr Boško Živković - profesor Ekonomskog fakulteta
- Nema šansi da će monetarna politika tokom ove godine biti malo olabavljena dok se fiskalna ne uljudi. Planirana inflacija od 9,7 odsto je ostvarljiva u osnovi, ali samo ako se smanje fiskalni rashodi. Na potezu je Ministarstvo finansija. U bankarskom sektoru ne očekuje nas ništa dramatično, a u kratkom roku ne treba očekivati smanjivanje kamatnih stopa.
Dr Petar Đukić - profesor Tehnološkog fakulteta u Beogradu:
Naši kreatori ekonomske politike i Međunarodni monetarni fond jasno su podvukli - restriktivna monetarna politika. U prva tri meseca zabeležen je pad industrijske proizvodnje u odnosu na isti period prošle godine. Efekti poplava i lošeg starta vremenskih prilika na useve ukazuju na to da će poljoprivreda proizvodnja da podbaci u odnosu na prošlu godinu. Privatizacija u bankarskom sektoru je krenula, ali se nije razbuktala. Sudeći po onome što MMF zahteva od nas, a to su restrikcije, očekuje nas povećana nezaposlenost, koju već imamo, restrukturiranje javnog sektora, kao i niži realan rast plata nego što je bio prošle godine. Sve je manje prostora da se živi na račun budućih generacija i dugova.
Duško Knežević - predsednik Upravnog odbora 'Atlas banke':
- Mislim da je dat kratak i oštar rok za restrukturiranje javnih preduzeća, kao i za svođenje reformi. Pitanje je šta će se desiti nakon produžetka aranžmana sa MMF-om. Kada je reč o visini kamatnih stopa, i u okruženju je ista situacija, tako da ne možemo u Srbiji očekivati uskoro neke promene. Kod nas je rizik valute i rizik tranzicije ugrađen u cenu kapitala koji se plasira.
Dr Dejan Erić - profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu:
- Moraćemo da stežemo kaiš! Očekuje nas restriktivna monetarna politika koja mora biti u funkciji smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita. Svi zajedno moramo shvatiti da smo dobili 'domaći zadatak' i okvire u kojima se možemo kretati. Mi još uvek imamo naviku da trošimo više nego što zarađujemo, međutim, međunarodne institucije to ne tolerišu. One brinu o zaštiti kluba međunarodnih poverilaca. Otuda je na nama da shvatimo da nas očekuje štednja i da možemo da trošimo samo ono što zaradimo. Danijela Nišavić
