Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Troše i kad nemaju
Lane 55 odsto ljudi ostalo bez novogodišnjeg poklona
Istraživanja agencije GfK pokazuju da su građani spremni da za doček Nove godine potroše više novca nego što imaju u svojim novčanicima ili na bankovnim računima. Da bi zadovoljili potrebe trpeze i svoje najmilije darivali poklonima, osim redovnih primanja koriste i druge novčane izvore.
Uglavnom je to pomoć porodice ili prijatelja (74,5 odsto), dozvoljeni minus (13,8), kreditna kartica (8,8), pomoć rođaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili prijatelja iz inostranstva (5,3), keš ili gotovinski kredit (3,8) ili potrošački kredit – 0,9 odsto.
Po dobro poznatim standardima, bogatu novogodišnju trpezu krasi prvenstveno meso (46 odsto) i suhomesnati proizvodi (34), dok riba (13,2), sveže voće i povrće (18,8), kao i mleko i mlečni proizvodi (15,8) nisu baš zanimljivi. Proizvodi od čokolade (14,7), torte i kolači (12,7), kao i konditorski proizvodi se slabije kupuju, jer ih vešte domaćice uglavnom same pripreme.
Stara je izreka da gde ima ića ima i pića, pa se i naši građani drže te krilatice. Tako će u najluđoj noći na trpezi najviše biti voćnih sokova i bezalkoholnih napitaka (49,8 odsto) i piva (29,3). Gazirani sokovi (28,4), kafa (25,4) i vino (20,5) takođe su veoma zastupljeni, dok se žestoka pića slabije kupuju (14,9 odsto). Razlog su svakako preostale količine ili tradicionalna domaća rakija, rezerva mnogih domaćinstava.
Ali, valja nešto novca izdvojiti i za poklone koji će se naći ispod jelke. Međutim, koliko smo spremni da se nađemo u ulozi Deda Mraza?
Najčešći poklon biće neki odevni predmet ili detalj (52,8 odsto) ili kozmetika (43,2). Nakitom će više biti darivane žene (25,0) nego muškarci (5 odsto), a isto važi i za knjige. Zanimljivo je i da se o kućnim aparatima razmišlja kao o novogodišnjim poklonima, ali više žene (4,6) nego muškarci (3,0). Te praktične poklone najčešće dobijaju starije generacije preko 50 godina. Mobilni telefoni su ne čest, ali vredan poklon, pa je moguće da ih Deda Mraz spusti ispod 3,1 odsto ukupnog broja jelki.
Ekonomska nestabilnost učinila je da prošle godine Deda Mraz nije došao na vrata velikog broja ljudi, pa je čak 54,9 odsto njih ostalo bez ijednog poklona. A kakva će situacija biti ove godine, videćemo.
S. Bogdanović
[objavljeno: 25/12/2008]
