Izvor: S media, 03.Okt.2011, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trnovit put od čistačice do magistra
Marija Aleksandrović je Romkinja. U lice su joj sasipali mnoge predrasude i uvrede. A ona ih je, i s metlom i krpom u ruci, podnosila dostojanstveno. Danas je magistar srpske književnosti i jezika, brižna majka, ćerka i sestra, uspešna poslovna žena, a tamne uspomene joj služe samo za podsetnik.
Da je rođena u Holivudu, životna saga Marije Aleksandrović (38) sigurno bi osvojila filmsko platno ili top-liste bestselera. Put od trnja do zvezda prošla je uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vođena nadom. Baš tako glasi i njeno kršteno ime – Nada. Drevni običaj Roma je da se novorođenčetu daruje još jedno porodično ime, a njeno je osmislio brat.
Danas je Nada magistar srpske književnosti i jezika, brižna majka, ćerka i sestra, uspešna poslovna žena, a tamne uspomene joj služe samo za podsetnik.
Suknja donosi veću platu (FOTO)
Ravne cipele su za gubitnice?
Ponosno je nosila metle
Po završetku srednje Poljoprivredne škole u Zrenjaninu rešila je da upiše studije psihologije u Beogradu. Ali nije joj se dalo.
Prijemni ispit nije položila, a ponestalo joj je i vere da ima potencijala za dalje obrazovanje.
– Umesto indeksa, ubrzo sam stekla nevenčanog muža i rodila Ivana (17). Živeli smo kod njegovih roditelja, niko nije zarađivao.
-Počela sam da zarađujem berući krastavac i kopajući kukuruz na tuđim njivama – priča.
Radne poraze nastavila je da zbraja trpeći potom verbalna poniženja od muških kolega u ciglani, dok iz ruku nije ispustila ciglu, koja joj je polomila nožni prst.
Gorak hleb je okusila i kao čistačica, čistila je i dvorišta višespratnica u Novom Sadu. Stanari su često pokazivali netrpeljivost prema sićušnoj ženi koja uklanja njihov nered.
Ponosno je nosila urednu odeću, četke, metle i probuđenu želju – da stekne diplomu profesora srpske književnosti i jezika.
Ko vuče napred, a ko pozira
Trošite li uzalud svoje vreme?
Gde grešite dok tražite nov posao
Sada je njen CV krcat
Marija je išla na predavanja i spremala ispite dok je radila kao učiteljica u novosadskom romskom naselju Bangladeš, a zadatak opismenjavanje romskih mališana dala joj je humanitarna organizacija „Ekumena“.
U satnicu je, docnije, uklopila i PR delatnost u međunarodnoj organizaciji „Ker internešenel“ u Beogradu, a dobila je i studentsku stipendiju od Fonda za otvoreno društvo.
– Posle sticanja akademskog zvanja radnu listu sam proširila kao asistent za romski jezik u vršačkoj Višoj školi „Mihailo Palov“, zatim kao direktorka projekta „Inkluzija romskih učenika u srednjim školama u Vojvodini“, mandatar i predsednica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savetu Roma.
(Zena.blic.rs)
