Izvor: Politika, 12.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka do dna
Politička stabilnost prvi put srpski adut. – Nerealne nade da će Srbija preko noći postati toliko atraktivnija od Rumunije ili Bugarske da bi im masovno preotimala investitore
Poslovično oprezni Japanci iz kompanije „Asahi glas” koja je nameravala da u Srbiji ili Hrvatskoj sagradi fabriku stakla vrednu oko 120 miliona dolara, na prvi znak svetske krize prekinuli su pregovore i svoje planove za Balkan spakovali – za neku bolju godinu. Sa krizom su otišli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i softveraši norveške „Visme”. Ni zahtevni „Geoks” se poslednjih meseci ne oglašava. Sem „Leonija” koji i dalje merka južne srpske lokacije, ostale najavljivane kompanije iz industrije auto-delova sačekaće, ipak, da prvo „Fijat” odreši kesu.
Proizvođač limenki „Bol pekidžing Jurop” ne odustaje od investicije od 25 miliona evra, ali će, kako je i zvanično potvrđeno, otvaranje fabrike poklopaca, planirano za ovu, odložiti za 2010. Manje ambiciozni u odnosu na planirane biće i investicioni zahvati u IT parku u Inđiji, koji će ove godine dobiti tek četiri-pet stanara... A danska kompanija „Grundfos” procenila je da nema šta da čeka – krajem ovog meseca potpisaće ugovor o zakupu zemljišta sa opštinom Inđija, a izgradnja fabrike pumpi za vodu, u kojoj će biti zaposleno 500 ljudi i u koju će investirati 80 miliona evra, počeće već sa građevinskom sezonom.
Investicioni kolač i za ovaj region biće sigurno manji, kako se sada procenjuje, za oko 40 odsto. Zato zemljama koje nameravaju da i u ovim oskudnim vremenima prigrabe što veće parče „predstoji trka do dna”, procenjuje Laza Kekić, regionalni direktor „Ekonomist intelidžens junita” za centralnu i istočnu Evropu.
Kad je pod naletom planetarne krize morala da se odrekne scenarija iz majskog Memoranduma o budžetu i ekonomskoj politici, po kome bi do 2012. godišnje priticalo deset milijardi evra investicija, državi ostaje –borba za preživljavanje. Da obezbedi bar 1,7 milijardi evra stranih direktnih investicija (koliko je,prema guvernerovoj proceni,potrebno da se pokrije platnobilansna rupa)ili dve milijarde dolara,koliko evropski analitičari smatraju da je maksimum koji Srbija ove godine može da usisa.
Po Kekiću, Srbija bi ove godine prvi put kao adut mogla da ima i političku stabilnost, što bi investitorima i te kako prijalo.
– Dok mnoge zemlje u regionu potresaju politički i socijalni konflikti, Srbija trenutno deluje politički relativno stabilno i ne bi trebalo da bude nekih velikih neprijatnih iznenađenja. Još ako bude i nekih podsticaja za investitore, mada u ovim okolnostima ne vidim mnogo prostora, ako stopa rasta ne bi pala ispod nule, u uslovima kada će mnoge zemlje u regionu doživeti oštar pad, onda bi to delovalo gotovo pristojno. U taj okvir moglo bi da se smesti i do dve milijarde dolara stranih direktnih investicija – kaže Kekić.
I članovi Američke privredne komore, po rečima predsednika Dejana Cvetkovića, „sa umerenim optimizmom dočekuju razvoj ekonomske situacije u 2009”.
– Verujemo da će za nove investitore biti najinteresantnija ulaganja u nekretnine, razvoj IT sistema, ali i tekstilna industrija. Ove investicije mogu da budu ostvarene jedino ako Srbija ostane politički i ekonomski stabilna – smatra Cvetković.
Cvetković kaže da se i druge zemlje u okruženju bore da privuku što veći deo stranih investitora. Ipak, veruje da stabilnošću poslovnog i političkog okruženja, uz stabilan bankarski sistem i uz ozbiljno rešavanje problema, Srbija može da pokaže čvrstu nameru da postane još poželjnija investiciona destinacija.
I ekonomski analitičari pozivaju na realnost, kada je reč o nadanjima da bi Srbija ove godine mogla da preotme novim članicama EU i susedima investitore.
– Bez obzira na dešavanja u Bugarskoj i Rumuniji ne može se očekivati da će Srbija u kratkom roku postati mnogo atraktivnija od njih. Biće sigurno i slučajeva preotimanja, neki primeri su već zabeleženi, ali to neće biti masovno – konstatuje Kekić.
I prof. dr Boris Begović smatra da nema ništa od profitiranja iz krize tako što će Srbija preseliti pogone iz regiona:
– U uslovima svetske krize malo ko ozbiljno razmišlja o „premeštanju” svojih pogona, jer to sobom nosi ne samo troškove nove investicije već i određene ireverzibilne troškove napuštanja postojećeg pogona.
-----------------------------------------------------------
Svet naopačke
– Srbiji preti velika opasnost i od protekcionizma. Jer, svet kao da je okrenut naopačke. U naletu podržavljenja, sve standardne preporuke o liberalizaciji i otvaranju tržišta se zaboravljaju. Ima čak zemalja koje uz stimulanse ili pomoć svojim bankama primenjuju i protekcionističke mere, ne dozvoljavajući svojim bankarima da ulažu novac u filijale u zemljama poput Srbije – upozorava Kekić.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 13/02/2009]
