Izvor: B92, 09.Avg.2011, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Triše: Najveća kriza posle rata
Brisel/Frankfurt/Bangkok -- Predsednik Evropske centralne banke (ECB), Žan-Klod Triše, branio je danas odluku ove institucije da pomogne u stabilizaciji obveznica Italije i Španije.
On je, međutim, nagovestio da Banka ne vidi sebe kao glavnog vatrogasca evrozone na duge staze.
Triše je za francusku radijsku stanicu "Evropa 1" izjavio da je "ovo najveća kriza od Drugog svetskog rata, a mogla je da bude najgora i od Prvog svetskog rata da lideri nisu preduzeli značajne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mere", prenela je agencija AP.
On nije direktno potvrdio da je ECB kupovala italijanske i španske obveznice, rekavši samo da je Banka "prisutna na sekundarnom tržištu" obveznica evrozone.
Ruska rublja izgubila je danas skoro tri odsto u odnosu na dolar zbog naglog pada cena nafte i posledica smanjenja kreditnog vrednovanja SAD. U odnosu na evro, rublja je izgubila 2,4 procenta u prvim satima današnjeg trgovanja. Ruske akcije su ponovo pale, dan pošto je vodeći indeks MICEX izgubio 5,5 odsto, najviše od 2009. Rusija je teško pogođena smanjenjem cena nafte koji je praćem svetskom rasprodajom akcija na berzama. Nafta je kičma ruske privrede a danas je prošla kroz najveći pad cene u proteklih godinu dana - na 78 dolara za barel.
Tržišta su danas ipak jasno pokazala da je Banka otkupljivala dugove treće i četvrte po veličini evropske privrede.
Prinosi na španske obveznice s rokom dospeća od deset godina pali su ispod pet odsto, nakon što su se prošle nedelje približili nivou od 6,5 odsto. Kamatna stopa na italijanske dužnicke hartije iznosila je 5,1 odsto, što je takodje za jedan odsto manje od nivoa zabeleženog juče ujutru pre intervencije ECB.
Triše je pozvao vlade evropskih zemalja, posebno Italije i Španije, da "izvrše svoju dužnost" u smanjenju javnih deficita i stabilizaciji finansija.
"Bili smo veoma jasni ovih dana kada smo od italijanskih vlasti tražili da preduzmu određene mere, kao i da ubrzaju povratak u normalnu budžetsku situaciju. Istu stvar smo zatražili i od španskih vlasti", naveo je Triše.
"Pozvali smo vlade svih 17 zemalja monetarne unije da ubrzaju primenu odluka donetih 21. jula tokom sastanka evrozone" rekao je predsednik Banke.
Berze u Aziji se danas smiruju posle dramatičnog obrušavanja zahvaljući naznakama da se stabilnost vraća na njujorški Vol Strit (Wall Steet) koji je juče pretrpeo svoj šesti po veličini pad u poslednjih 112 godina.
Ulagači su, kažu danas analitičari, i dalje na ivici panike suočeni sa izgledima moguće svetske recesije.
Ali, do podne većina azijskih indeksa se izvukla iz vrtoglavih dubina u koje su bili nastavili da tonu rano jutros. Južnokorejski Kaspi je izgubio 3,6 odsto i ustalio na 1.801,35 poena pošto je propao za skoro 10 procenata po otvaranju berze.
Hongonški Hang Seng, koji je pao čak 7 procenata, zaključio je dan sa minusom od 2,9 odsto, a japanski Nikei (Nikkei) se povratio na gubitak od 1,7 procenata.
Akcije u Austaliji ušle su u pozitivu - sa prosečnim dobitkom od 1,2 odsto - zajedno sa kineskim ključnim indeksima koji su danas takodje iskazali skromne dobitke.
Velika pomeranja na berzama usledila su posle jučerašnjeg pada njujorškog Dau Džonsa za 634,76 poena, u prvom danu trgovanja nakon što je agencija Standard i Purs (Standard & Poor's) umanjila kreditno vrednovanje SAD. Umanjenje je potreslo svetski finansijski sistem i učvrstilo uverenje da se ekonomski opravak SAD usporava.
Brojke ukazuju da bi američke akcije danas mogle da donekle porastu. Fjučersi Dau Džonsa su viši za 6 poena, ili 0,1 odsto, a širi indeks S&P 500 viši je za jedan peon, ili 0,1 procenat.
Analitičari kažu da je teško proceniti na koju će stranu krenuti američko tržište. Čekaju da se prašina slegne i da se berze stabiliziju u slučaju da se stanje u SAD i Evropi ne pogorša.
Sumnje u ekonomski oporavak SAD jačaju od kako je vlada u Vašingtonu objavila da je rast u prvoj polovini godine manji nego što su ekonomisti očekivali.
Ulagači istovremeno motre na opasnost da Italija i Španija postanu nove evropske države koje neće moći da vraćaju svoje dugove. Grčka, Irska i Portugal su već dobili zajmove za spasavanje zbog evropske dužničke krize koja traje već 21 mesec.
