Izvor: B92, 19.Nov.2010, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri scenarija za HE na Morači
Podgorica -- Vlada Crne Gore usvojila je Koncesioni akt za gradnju hidrocentrala na Morači u kome se predviđaju tri secnarija, kaže ministar za ekonomiju Branko Vujović.
Kompletna dokumentacija biće dostavljena danas kvalifikovanim ponuđačima, od kojih se do 15. aprila 2011. godine očekuju ponude za gradnju moračkih hidroelektrana.
Kvalifikovani ponuđači italijanska kompanija A2A, suvlasnik Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), zatim sama EPCG, udružena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa tom kompanijom, kao i kompanija "Enel", takođe iz Italije i kineski Sinohidro.
Nemački Štrabag odustao je od učešća na tenderu za gradnju hidrocentrala na Morači.
Za podizanje tih objekata biće utrošeno oko 540 miliona evra, a hirocentrale koje bi trebalo da proizvode godišnje 721 gigavat čas električne struje, bi bile izgrađene za šest godina. Nakon toga bile bi date na koncesiono korišćenje, najmanje na period od 25 godina ili duže, zavisno od uslova ponuda.
U Koncesionom aktu su predviđena tri "scenarija" za gradnju centrala na Morači.
Pored "nultog" scenarija, kao mogućnosti da se odustane od gradnje HE na Moraci, scenario "jedan" podrazumeva da prva u nizu od četiri hidrocentrale, Andrijevo, bude na koti od 285 metara, dok scenario "dva" predlaže za Andrijevo kotu nižu od 250 metara.
Ekonomskom analizom je utvrđeno da će HE na Morači predstavljati "nacionalno blago", da će njihova izgradnja doneti "velike koristi" crnogorskoj privredi i društvu, i Crnoj Gori obezbediti sigurnost u snabdevanju električnom strujom. Neke nevladine organizacije su i pored takvih uveravanja ostale pri svojim sumnjama u opravdanost tog projekta.
Ako bi se gradila hidrocentrala u mjestu Andrijevo sa nižom kotom, bila bi bolje zastićena životna sredina i država bi imala manje troškove za eksproprijaciju zemljišta od vlasnika, ali je ta varijanta sa ekonomskog stanovišta nepovoljnija. Država će za eksproprijaciju zemljišta i za zaštitu manastira Morača, zbog gradnje hidrocentrala, utrošiti 60 miliona evra.
U analizi makroekonomskih efekata moračkih elektrana navode se, pored ostalog, podaci da će samo u periodu njihove gradnje, od 2011. do 2016. godine, bruto domaći proizvod u Crnoj Gori porasti 185 miliona evra, da će biti smanjena stopa nezaposlenosti, kao i deficit tekućeg platnog bilansa, a da će poreski prihodi porasti za 76 miliona evra.
Prema obrazloženju, sve te cifre su u mnogo većim iznosima za period trajanja koncesije za korišćenje HE na Morači i nakon njihovog preuzimanja od strane države Crne Gore.
